Više od 3000 reči koje potiču iz turskog jezika su ušle u srpski jezik pre više vekova i odomaćile su se u svakodnevnom govoru. Koje turcizme upotrebljavaju Zrenjaninci pogledajte u anketi koja sledi.
Jezik , pa tako i naš , se ne može staviti pod stakleno zvono , živ je i podložan uticaju i kao takav, je promenljiv. Jezici ” primaju” od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu, a pod turskom vlašću smo bili više od 500 godina živeli u veoma ” bliskim odnosima”.Turcizmi su ušli u svakodnevni život tako da danas jedemo sarmu, burek, pilav, sladimo se baklavom i tulumbama, a uz to pijemo čaj, kafu i rakiju , dok nam je na stolu, džezva,fildžan i ćasa, na podu ćilim, a uz furunu nam je toplo, ali ć emo se ipak pokriti jorganom.. Pred kućom kapija, na krovu odžak, a na sokaku sretnemo komšiju koji nam je ortak. Sve ove reči svakodnevno koristimo, a da i ne pomislimo da potiču iz turskog jezika. U anketi koja sledi pogledajte koje reči iz turcizma koriste naši sugrađani.
Turcizmi , reči koje su preuzete iz turskog jezika su na srpski jezik uticali više nego ijedan drugi.Elementi orijentalnog u ovom slučaju osmanskog kulturnog nasleđa, predstavljaju integralni deo srpskog, i u širem smisli, balkanskog kulturnog identiteta.
