U beloblatskoj osnovnoj školi priređen je pravi obredni performans upravo na tragu zimsko-prolećnih maškarskih običaja.
Zasigurno svi znaju da su mnogi pokladni ili slični dodolski običaji prenešeni iz tzv. paganskog perioda. Jedan od takvih običaja svakako je i Farsang , koji u sebi ima elemente svetkovine i mističnih radnji povezanih sa završetkom zime i početkom novog kalendarskog perioda, proleća. Maškare ( mađ. Farsang) održavaju se u februaru kada se omladina maskira u kožne gunjeve , nosi razna zvonca ili slične rekvizite, prave buku i na kraju spaljuju lutku od slame. Tim činom teraju se zli duhovi, bolesti ali se i priziva životni boljitak za zajednicu. Te pokladno-obredne radnje razlikuju se od sela do sela i tipične su za pripadnike mađarske nacionalne zajednice . To i jeste neobičnost takvih događaja, njihova raznolikost, ali u osnovi sa sličnim generičkim motivom; zaštita od mogućeg lošeg životnog scenarija.
U beloblatskoj osnovnoj školi značajna pažnja se poklanja i kulturološkom nasleđu svake zajednice, u ovom slučaju Mađarske, te su učiteljica Eva i učitelj Zoltan, zajedno sa svojim đacima i njihovim roditeljima, priredili pravi obredni performans upravo na tragu zimsko-prolećnih maškarskih običaja.
