Apotekari traže izmenu predloga Zakona o apotekarskim delatnostima

0
45

Predstavnici više od hiljadu pet stotina  zdravstvenih ustanova apoteka u privatnom i državnom vlasništvu i apoteka privatnih praksi  apelovali su na Vladu i Skupštinu Srbije da prilikom usvajanja Zakona o apotekarskoj delatnosti uvrste izostavljenu odredbu o demografsko-geografskim kriterijumima za otvaranje apoteka.

Predstavnici više od hiljadu pet stotina  zdravstvenih ustanova- apoteka u privatnom i državnom vlasništvu i apoteka privatnih praksi  apelovali su na Vladu i Skupštinu Srbije da prilikom usvajanja Zakona o apotekarskoj delatnosti uvrste izostavljenu odredbu o demografsko-geografskim kriterijumima za otvaranje apoteka. Ukoliko se ovaj apel ne uvaži , opstanak i kvalitet zdravstvene zaštite biće dovedeni u pitanje.

Apotekarska delatnost je, kako je navedeno u apelu,  trebalo da bude uređena posebnim Zakonom o apotekarskoj delatnosti o kome se raspravljalo i koji je prošao javnu raspravu pre više od dve godine. U Predlogu zakona je postojao član kojim bi se ograničilo nasumično otvaranje apoteka uz pomoć demografsko-geografskih kriterijuma i na taj način uspostavila mreža apoteka. Usvojen je predlog da se apoteke mogu otvoriti na tri stotine metara razdaljine i četiri hiljade stanovnika koji gravitiraju ka jednoj apoteci. U prošlogodišnjem predlogu geografski kriterijum je smanjen na dve stotine metara. Ovakva odredba predložena je po ugledu na druge evropske zemlje kako bi se sačuvala održivost i kvalitet rada apoteka koje posluju u strogo regulisanim uslovima.

U većini evropskih zemalja uređen je broj apoteka preko demografsko-geografskih kriterijuma i prosek je četiri hiljade dve stotine stanovnika po apoteci, a prosečna razdaljina se kreće od dve stotine pedeset do pet stotina metara. I u okruženju u Makedoniji, Hrvatskoj i BiH postoje ove odredbe prilikom otvaranja novih apoteka.

Međutim, kako je naglašeno, član o demografsko-geografskim kriterijuma koji se odnosio na sve apoteke nestao je iznenada iz teksta Predloga zakona koji se našao u skupštinskoj proceduri, i zamenjen je članom koji se odnosi samo na državne apoteke.

Prema standardima koji se primenjuju u zemljama EU optimalan broj apoteka u Srbiji je oko hiljadu osam stotina, a trenutno radi oko tri hiljade devet stotina– dvostruko više od optimalnog! Samo u poslednje dve godine otvoreno je oko  devet stotina novih apoteka.

Ovako veliki broj apoteka ugrožava njihovu ekonomsku stabilnost, a samim tim ugrožen je i kvalitet zdravstvene zaštite. U toj bespoštednoj borbi za opstanak obaranjem cena apoteke često urušavaju kvalitet osnovne delatnosti. Uprkos tome što, prema sadašnjoj zakonskoj regulativi, apoteke u svakoj smeni moraju imati zaposlenog farmaceuta, to vrlo često nije slučaj zbog brutalne tržišne borbe.

Zato se apeluje da se u predlog novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti vrate prethodno uvršteni kriterijumi po kojima bi se apoteke ubuduće otvarale u skladu sa geografskim, odnosno demogafskim kriterijumima i na osnovu toga uspostavi Plan mreže koji bi obuhvatio sve apoteke bez obzira na vlasničku strukturu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here