Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima Srbije ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda.
On je istakao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je “taj postupak u Srbiji dosta spor”, ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda. Kako je naglasio država mora da pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od sto dana stignu do zime za berbu. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana značajno veća površina pod žitom pa će se gubitak, zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova nadoknaditi.
Prostran je istakao da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke. On je naveo da država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, a nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dunav, sistem Morava i Ibar Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen i dodao da je u Vojvodini postojalo dvadeset dve hiljade kilometara kanala.
Milan Prostran je naglasio da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.
Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne platiće, prema njegovim rečima, proizvodjači, potrošači, a i uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.
Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković izjavio je da se očekuje prosečan prinos pšenice do četiri koma dve tone po hektaru što je za oko deset odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona. Saković je naveo da je kiša pomogla da se posle velike suše oporave pšenica, ječam, raž i uljana repica, i ako kiše ne bude u vreme žetve, kao prošle godine kada je zbog toga upropašćen kvalitet, biće viška za izvoz i pšenice i uljane repice.
On je istakao da Vojvodinavode nisu dobro uradile posao i obezbedile da se višak vode kanalima sprovede do reka, što je “napravilo probleme u Banatu”, ali da još nema podataka o procenama štete.
Saković je objasnio da se sada zbog vlage očekuje ubrzan rast ratarskih kultura, ali da se u pojedinim regionima mogu očekivati problemi i da zbog raskvašenog zemljišta i nemogućnosti ulaska mehanizacije u njive, usevi neće moći biti zaštićeni od korovskih biljaka.
