Setva ozime pšenice je na pragu

0
18

Setva ozime pšenice je na pragu, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi promenjene klime.

Kako su naveli veći otkupljivači , na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se sigurno ne zna, ali verovatno neće preći prošlogodišnje površine od 570.000 hektara. Ratari će je sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda . Kako je preneo portal Ekapija, ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, te preporuke se ne drže strogo, pa je tako u žetvi prošle godine bilo čak 80% žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola. Ratari su u dilemi i u pogledu tržišne cene pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka ino-tržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je prošle godine u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,20 do 17,50 dinara kilogram, a tokom aprila i maja cena je dostigla čak 24 dinara. Stručnjaci su naveli i da je posle izbora koje seme sejati, najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Ocenjuje se takođe, i da je među ratarima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to se vidi u činjenici da se veći prinosi mogu dobiti od suncokreta i soje. Ipak, računa se da bi pod pšenicom ove jeseni trebalo da se nađe oko 550.000 hektara.

U Srbiji se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, iako stručnjaci sa Insituta za ratarstvo i povrtarstvo podsećaju da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.Poljoprivrednci  se priremaju za setvu i ove jeseni primat će dati žitu nauštrb ječma. U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture, ali u Savezu poljoprivrednika Banata su istakli da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina. Oni objašnjavaju da znaju da treba da seju seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalaze pa seju i ono iz sopstvene produkcije. Poljoprivrednici navode i da će setva imati tri cene: oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara. Ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme, imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here