Krompirova zlatica jedna je od najznačajnijih štetočina krompira i redovno je prisutna u svim područjima naše zemlje, u velikoj brojnosti. Štete pričinjavaju larve i imaga hraneći se lisnom masom, s tim da su larve mnogo štetnije i za kratko vreme mogu napraviti značajne štete.
Štete od krompirove zlatice su najveće ukoliko dođe do uništavanja lišća pre fenofaze cvetanja, jer to može uticati na smanjenje broja i veličine krtola. Krompirova zlatica inače prezimljava kao imago u zemljištu na dubini od 20 do 30 cm. Pri temperaturi zemljišta iznad 12 stepeni kao i pri srednjoj dnevnoj temperaturi iznad 15 stepeni, imago napušta zemljište i započinje dopunsku ishranu sve do polnog sazrevanja. U trenutku kada dostigne polnu zrelost dolazi do parenja, nakon čega ženke polažu jaja u grupicama od 20 do 60 na naličju lista. Tek ispiljene larve su slabo pokretne i one se hrane na mestu piljenja, najčešće na naličju lista, dok su starije larve jako pokretne, proždrljive i brste list. Prva generacija je štetnija, jer se javlja na mladim biljkama kada su one u fazi nicanja i cvetanja, a tada je lisna masa svakako manja što može biti pogubno za biljku.
Mere koje se primenjuju protiv ove štetočine mogu biti agrotehničke, biološke i hemijske prirode. Od agrotehničkih mera izdvaja se plodored dok monokulturu treba izbegavati. Glavna preventiva je prostorna izolacija, što znači da novoposađeni krompir treba biti udaljen od polja na kojem je gajen prethodne godine. Mehaničko uklanjanje jedinki je moguće na manjim parcelama, dok se na većim mogu koristiti specijalne priključne mašine koje rade na principu usisavanja.
Za hemijsko suzbijanje krompirove zlatice postoji čitav spektar različitih preparata, ali je preporučljivo koristiti insekticide različitog mehanizma delovanja kako bi se usporio razvoj rezistentnosti. Insekticide treba koristiti kada se 30 do 50 odsto larvi prve generacije ispili, a od preparata se savetuje primena sledećih aktivnih materija: acetamiprid, metaflumizon i tiakloprid. Međutim, usled intenzivne primene hemijskih sredstava krompirova zlatica je ipak razvila rezistentnost prema nekim insekticidima.
Prema izveštaju PSS Leskovac, na teritoriji Jablaničkog okruga usevi krompira se trenutno nalaze u različitim fazama razvoja. Manji broj površina pod krompirom iz ranijih rokova sadnje se nalazi u fazi nicanja i razvoja listova, dok je na najvećem broju parcela posađen nakon pojave mraza, te se u narednom periodu očekuje nicanje. Pregledom izniklih biljaka, utvrđeno je prisustvo odraslih jedinki krompirove zlatice. Stručnjaci savetuju da se sa hemijskim tretmanom sačeka, a PIS regionalni centar Leskovac nastavlja sa praćenjem ove štetočine i blagovremeno će obavestiti o potrebi za sprovođenjem mera zaštite.
