Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati. Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka.
Sistem za provetravanje plastenika treba da obezbedi dovoljnu količinu svežeg vazduha za biljke. Pod svežim vazduhom podrazumeva se ne samo čistoća i hemijski sastav vazduha, nego i smanjen sadržaj vodene pare u vazduhu. Drugi bitan faktor, koji se smanjuje provetravanjem je relativna vlažnost vazduha. Povećanjem relativne vlažnosti vazduha povećavaju se i rizici od pojave štetočina i bolesti. Velika većina oboljenja za svoj razvoj traži vlažnu sredinu, koja se preko relativne vlažnosti vazduha obezbedjuje. Eliminisanjem velike količine vlažnog vazduha indirektno se oslobađamo i potencijalnih oboljenja. Veoma bitna stvar za dobro provetravanje je odnos dužine i širine plastenika. Najpoželjniji odnos dužine i širine je 5 : 1. Postoje dva osnovna načina provetravanja plastenika, a to su bočno i krovno provetravanje. Krovno provetravanje se smatra korisnijim, jer ulaskom svežeg vazduha dolazi do mešanja sa toplim vazduhom, koji se podiže na gore i izlazi kroz otvor. Na taj način dolazi do mešanja celokupne količine vazduha u objektu. Bočno provetravanje ima boljeg efekta ako su otvori sa obe, uzdužne strane objekta.
Za efikasno prirodno provetravanje, ukupna površina otvora mora da iznosi najmanje 20 do 30 % od pokrivene površine zemljišta, a korišćenjem krovne ventilacije različite konstrukcije taj procenat može biti i do 50 %. Otvori mogu da se otvaraju ručno ili mehanizovano, sa ili bez automatskog uključivanja. Da bi se poboljšala cirkulacija vazduha i homogenizovala temperatura i sastav vazduha unutar objekta mogu se koristiti aksijalni ventilatori, koje karakteriše veliki protok vazduha. Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati. Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka.
Prilikom proizvodnje u zatvorenom prostoru javlja se nekoliko parazita prouzrokovača bolesti. Po značaju i učestalosti pojavljivanja svakako je najznačajniji prouzrokovač sive truleži – Botrytis cinerea. Javlja se na preko 250 biljnih vrsta (npr. salata, paradajz, krastavac, paprika, patlidžan, cveće…). Siva plesan pričinjava štete u proizvodnji povrća od rasada do krajnjeg proizvoda. Za infekciju je dovoljna temperatura od 0°C i vlažnost vazduha preko 80%. Parazit može da ostvari zarazu na veoma mladim biljkama u proizvodnji rasada i da dovede do njegovog propadanja. Od precvetavanja siva trulež se javlja i na plodovima. Razvoju ove bolesti pogoduju hladno i vlažno vreme s jedne strane i povećana osetljivost biljaka sa druge strane. Za uspešno suzbijanje prouzrokovača bolesti neophodna je primena svih raspoloživih mera. Neophodno je češće provetravanje plastenika posebno ukoliko je obavljeno zalivanje pri oblačnom vremenu. Veliki problem u plastenicima posebno pri proizvodnji salate je stvaranje kapljica na krovu plastenika koje padaju na biljke i stvaraju se idealni uslovi za razvoj patogena. Da bi se uspešno suzbila siva plesan neophodna je primena svih agrotehničkih mera u cilju smanjenja povoljnih uslova za razvoj ove gljive, tj. bitna je prevencija!!! Ukoliko dođe do pojave simptoma bolesti neophodno je uključiti hemijske mere u cilju sprečavanja daljeg širenja oboljenja.
