Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, a Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod Srba.
Prema predanju, Sveti Georgije, zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika, rođen je između 275. i 280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a Georgije je stupio pred cara i rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica i strašna mučenja nisu ga pokolebala, neprestano se molio Bogu, a Bog ga je isceljivao i spasavao od smrti. Kada je Georgije molitvom vaskrsao jednog pokojnika, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima bila je i careva žena Aleksandra. Car je potom odlučio da Georgija i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica Aleksandra izdahnula je na putu do mesta pogubljenja, a Georgije je posečen 23. aprila, odnosno 6. maja po novom kalendaru, 303. godine. Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju, simbol paganstva, zasnovan je na popularnoj legendi hrišćanske mitologije – Georgije i aždaja.
Đurđevdan je u srpskom narodu praznik s najviše običaja. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se bacaju u tekuću vodu. Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet. Ako je na Đurđevdan vedro vreme, biće plodna godina, kaže staro verovanje, a ako pada kiša, predstoji sušno leto. Prema narodnim pesmama, na Đurđevdan sastajali su se i hajduci, pa je tako Đurđevdan hajdučki sastanak.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Georgija slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i obeležava se 6. maja, a drugi je prenos moštiju i obnavljanje Hrama Svetog Georgija – Đurđic, koji se slavi 16. novembra.
