U vremenu inflacije i nestabilnosti na tržištu nekretnina, mnogi se pitaju gde je danas najpametnije uložiti novac. Dok su stanovi i garaže godinama važili za sigurnu opciju, agroekonomski analitičar Žarko Galetin poručuje – ulaganje u poljoprivredno zemljište može doneti znatno veći prinos.
„Zemljište koje se aktivno koristi za proizvodnju, naročito za intenzivne kulture poput povrća ili stakleničke proizvodnje, daje znatno veći profit nego stanovi koji se izdaju“, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin za RTS. On ističe da je u Vojvodini u poslednjim godinama porasla tražnja za poljoprivrednim zemljištem, i kada je reč o kupovini i kada je reč o zakupu. To tržište, ocenjuje, ima bolju perspektivu u odnosu na tržište stanova i garaža, kako u pogledu prometa, tako i u pogledu rasta cene. „Prodaja zemlje zarad kupovine stana dugoročno nije dobar potez“, upozorava Galetin. „Zemlja ne samo da zadržava, već i uvećava svoju vrednost, dok je prihod od zakupa stanova ograničen i spor.“
Međutim, ključno je da se zemljište koristi za proizvodnju. „Prazna njiva ne donosi dobit. Samo aktivna i pametno organizovana proizvodnja omogućava realnu zaradu“, dodaje on. Prosečno gazdinstvo u Vojvodini raspolaže sa oko 13 hektara zemlje, što je blizu proseka EU. Ipak, veličina nije presudna – mnogo je važniji izbor modela proizvodnje. Intenzivne kulture, kao što su povrće, plastenička i staklenička proizvodnja, pokazale su se kao izuzetno isplative.
Za one koji imaju znanje i volju da se bave poljoprivredom, stručnjaci preporučuju da razmisle o ulaganju u zemlju. Hrana, kako kaže Galetin, danas je jedan od najvažnijih resursa na globalnom nivou – i ulaganje u njen izvor može biti sigurnija i profitabilnija strategija od tradicionalnih oblika nekretnina.
