Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Markovdan, dan posvećen Svetom apostolu Marku. Napisao je Jevanđelje, bio saputnik apostola Petra.
Sveti apostol Marko, jedan od četvorice Jevanđelista, prvi je mučenik Aleksandrijske crkve. Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra. Boraveći u Rimu, Marko je, na molbu vernika napisao Sveto Jevanđelje – knjigu o Isusovim čudesima i učenju, koje je i sam apostol Petar posvedočio kao istinito. Sveti Marko propovedao je u Misiru, potom je u Aleksandriji osnovao crkvu i tu učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudima i dobrim delima. Na kraju su ga, u vreme cara Nerona, 68. godine, uhvatili neznabošci i mučili do smrti. Njegove svete mošti hrišćani su časno sahranili, da, veruje se, kroz vekove daju isceljenja ljudima od muke i bolesti. U 9. veku, prenete su u Veneciju, i prvo pokopane u duždovoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.
U našem narodu se veruje da oni koji su Đurđevdan proveli ležeći i odmarajući, to treba da ponove na Markovdan, kako ih bolest i pospanost ne bi pratili tokom čitave godine. Čitav dan posvećen Svetom Marku smatra se blagim i predviđenim za odmor. Danas se ne radi na njivama, kako poljoprivrednike ne bi stigla kazna u obliku oluja i gromova i uništila im imanje. Markovdan su posebno proslavljali kovači, jer su smatrali da će im miševi izgristi mehove ukoliko ne odlože posao za naredni dan. Ovaj običaj prešao je i na ostale delatnosti. Smatra se da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine. Sveti Marko je česta krsna slava ali i slava pojedinih gradova i mesta.
