Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna, a ustanovile su ga 1973. godine Ujedinjene nacije. Ovogodišnja zemlja domaćin je Južna Koreja, dok je fokus na borbi protiv zagađenja plastikom.
Ovogodišnja tema Svetskog dana životne sredine poziva na rešavanje problema zagađenja plastikom. #BeatPlasticPollution deo je globalne kampanje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koja ima za cilj da mobiliše zajednice širom sveta na sprovođenje rešenja. Oslanja se na sve brojnije naučne dokaze o uticaju plastičnog zagađenja, i poziva na smanjenje upotrebe plastike, njenu ponovnu upotrebu, reciklažu i promenu načina na koji je koristimo. Plastika je deo svakodnevice i koristi se gotovo u svemu od posuđa do medicinskih uređaja. Prema procenama, od sredine prošlog veka do danas, čovečanstvo je proizvelo oko 9,2 milijardi tona plastičnih materijala, a od toga je sedam milijardi tona postalo otpad. Pored toga, proizvodnja plastike je velik uzročnik klimatske krize sa kojom se suočavamo. Jedna je od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa. U svetskoj potrošnji nafte učestvuje sa šest odsto. Oko 11 miliona tona plastičnog otpada svake godine završi u rekama, jezerima, morima i, na kraju, u okeanu. Plastika se razgrađuje na mikroplastiku. Nju čine fragmenti plastike širine između jednog nanometra i pet milimetara. Ovako sitne čestice pronađene su u najdubljem delu okeana, Marijanskom rovu, ali i na najvišem vrhu sveta – Mont Everestu.
Disanjem i gutanjem, plastika dospeva u tela ljudi i životinja. Procenjuje se da svaka osoba na planeti konzumira više od 50.000 plastičnih čestica godišnje, a mnogo više ako se uzme u obzir udisanje. Neka istraživanja sugerišu da nanoplastika manja od jednog mikrometra može da prođe kroz kožu. Mikroplastika se akumulira u zemljištu iz kanalizacije i deponija i usled upotrebe plastike u poljoprivredi. Jedna studija je pokazala da mikroplastika ometa fotosintezu, što može da ugrozi proizvodnju hrane. Godišnji društveni i ekološki troškovi zagađenja plastikom kreću se između 300 i 600 milijardi američkih dolara .
Ključ za smanjenje količine plastičnog otpada leži u prelasku na principe cirkularne ekonomije. To znači da je potrebno preispitati način na koji je se proizvodi od plastike dizajniraju, proizvode i koriste. Trenutne procene pokazuju da je danas samo 21 odsto plastike ekonomski reciklabilno, što znači da je vrednost recikliranog materijala dovoljno visoka da pokrije troškove njegovog sakupljanja, sortiranja i obrade. Zapravo se reciklira vrlo mali udeo, devet odsto proizvedene plastike. Potrebno je dizajnirati proizvode od plastike tako da budu pogodni za višekratnu upotrebu, ali i da mogu da se recikliraju na kraju njihovog životnog veka. Takođe, kompanije treba da prestanu sa dodavanjem nepotrebne mikroplastike u svoje proizvode. Jačanje sistema za prikupljanje i recikliranje otpada pomoglo bi u sprečavanju da plastični proizvodi dospeju u životnu sredinu, gde se razgrađuju u mikroplastiku.
