Dehidracija kod dece je zdravstveni problem koji nastaje kada telo izgubi više tečnosti nego što je primi, što je najčešći slučaj leti odnosno sa dolaskom visokih temperatura.
Dečiji organizam brže gubi vodu i osetljiviji je na promene, pa manjak tečnosti može brzo dovesti do narušavanja ravnoteže elektrolita i opšteg stanja organizma. Dehidracija se dešava kada telo izgubi više tečnosti nego što se unosi.
Ova neravnoteža dovodi do smanjenja količine vode u organizmu, što istovremeno uzrokuje poremećaje u nivou važnih minerala (soli) i šećera. Takvi poremećaji mogu značajno uticati na normalno funkcionisanje ćelija i tkiva.
Na pojavu dehidracije utiču različiti faktori, kao što su visoke temperature, fizička aktivnost, smanjen unos tečnosti, kao i bolesti praćene povraćanjem, dijarejom ili povišenom temperaturom. Iako zdravi odrasli ljudi uglavnom lako održavaju ravnotežu tečnosti zahvaljujući efikasnom mehanizmu putem bubrega, to nije slučaj kod male dece i starijih osoba – upravo su te grupe najosetljivije na dehidraciju. Simptomi dehidracije kod dece mogu uključivati: glavobolju, suva usta, ispucale usne izraženu žeđ, tamnu mokraću i ređe mokrenje, smanjenu koncentraciju.
Pored toga, deca mogu pokazivati promene u ponašanju, poput nervoze, razdražljivosti, bezvoljnosti i ljutnje. Jedan od znakova koji se često zanemari jeste plač bez suza, što može ukazivati na ozbiljan nedostatak tečnosti.
Dehidracija takođe uzrokuje gubitak važnih elektrolita kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i hloridi. Ovi minerali su ključni za pravilno funkcionisanje organizma.
Najbolja prevencija dehidracije jeste redovno unošenje vode tokom dana, bez obzira na to da li dete oseća žeđ. Tokom letnjih meseci ili u slučaju bolesti, unos tečnosti treba biti pojačan, uz stalni nadzor. Preporučuje se da dete uvek ima bočicu vode sa sobom i da pije u manjim količinama tokom celog dana.
