U opštini Merošina uskoro počinje berba višanja, a proizvođači se nadaju da će otkupna cena višnje biti najmanje 200 dinara po kilogramu. Iako je rod ove godine manji nego prošle, stručnjaci ističu da je kvalitet višanja dobar. Otvara se pitanje da li su voćari zadovoljni, kakva je potražnja i kolike su cene na pijacama.
Niske temperature i mraz, kišni period na početku cvetanja i infekcije, uticali su na to da je ovogodišnji rod smanjen, kaže stručni savetnik za poljoprivredu u opštini Merošina i iskusni voćar i višnjar Hranislav Stojanović. “Vremenske neprilike su uticale na to da ove godine imamo smanjen rod u odnosu na prošlu godinu, a rod je prošle godine u odnosu na prethodnu bio 50 odsto smanjen. I tako svake godine, iz godine u godinu je smanjen rod”, rekao je on. Prema njegovim rečima, u Merošini su u prethodnom periodu pet dana jutarnje temperature bile ispod nule, oplodnja je bila loša i došlo je do izmrzavanja. “Zato imamo male prinose po stablu, možda dva, tri, četiri do pet kilograma“, kaže Stojanović.
Merošinska višnja je najbolja na svetu po kvalitetu i po odnosu između količine šećera i kiselosti. Iako Merošinu, za razliku od drugih delova Srbije, nije pogodio jači mraz, postavlja se pitanje koliko je isplativo proizvoditi višnju. “Retko ko je uspeo da sačuva zasade, da ih održava. To je jedan od razloga zašto nemamo dovoljno višnje, pogotovo u Merošini koja je imala oko 2.000 hektara na intenzivnoj proizvodnji. Sad teško da imamo 500 hektara i na tih 500 hektara je relativno malo rodila“, rekao je Stojanović. On kaže da je višnja, i to stone vrste i oblačinska višnja, na pijacama 400-500 dinara. Očekuje da će otkupna cena biti od 200 do 250 dinara. “Tržište sad reguliše cenu za razliku od prethodne godine gde su hladnjačari i izvoznici tu cenu regulisali. Nije ni postojalo tržište, nego to su bile dogovorene cene. Zato imamo da su višnje prosto uništene, nije se isplatilo proizvoditi”, rekao je on.
Dobar deo ide u izvoz, a Stojanović kaže da se višnje u Srbiji malo jedu. “Višnja se konzumira kad je skupa, kad je jeftina, nikome ne treba. To je neki psihološki efekat, ne znam šta se dešava to. Sad svi masovno traže da kupuju višnje zato što je skupa. Kad je jeftina, neće niko, nikome ne treba“, rekao je on. Iako ima najbolju višnju na svetu, Stojanović je naveo da su u Merošini problem prerađivački kapaciteti. “Kad rodi višnja, onda nemamo dovoljno kapaciteta da se preradi”, dodaje on. Kako je objasnio, nekada su proizvođači, berači i prerađivači u Merošini živeli od višnje. Sada se, dodaje on, višnje uglavnom mašinski beru. “Mašinska berba poskupljuje, a niko neće da bere ručno ako nema dnevnicu bar 50 evra”, naveo je Stojanović.
