Prvi otkosi ječma već su pali, dok se žetva pšenice u Srbiji očekuje krajem juna. Poljoprivrednici, iako uglavnom zadovoljni izgledom useva, izražavaju zabrinutost zbog otkupne cene hlebnog zrna, koja, kako navode, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.
Banatski ratari navode u razgovoru za Politiku da su ulaganja u pšenicu ove godine dostigla oko 920 evra po hektaru. Međutim, trenutna tržišna cena, koja se kreće od 21,2 do 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, ne donosi dobit. – Pšenica bez 24–25 dinara ne donosi nikakvu akumulaciju, samo pokriva troškove – kaže Milorad Klincov iz Srpske Crnje, dodajući da će polovinu roda morati da proda zbog dugovanja. Skladištenje zrna takođe predstavlja izazov. Miloš Virdžina iz Sutjeske podseća da su ga prethodne propasti otkupnih firmi koštale milionskih gubitaka, zbog čega više ne veruje u bezbedno čuvanje.
Prema procenama stručnjaka, Srbija bi ove godine mogla da ostvari rekordnu žetvu. Na 600.000 hektara pod pšenicom, očekuje se prinos od 5,5 do 6 tona po hektaru, što bi ukupno iznosilo između 3,3 i 3,5 miliona tona. Prelazne zalihe su oko milion tona, što dodatno vrši pritisak na cenu.
U svetu se takođe očekuje rekordna proizvodnja pšenice. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa 808,5 miliona tona, dok FAO i Svetski savet za žitarice daju nešto niže procene. Cene na međunarodnim berzama variraju – u crnomorskom regionu su oko 230 dolara po toni, dok su u EU i SAD nešto više.
Resorno ministarstvo najavljuje da će, u skladu s budžetskim mogućnostima, Robne rezerve otkupiti deo roda po višim cenama. Međutim, ratari sumnjaju da će to doneti konkretne koristi proizvođačima. – Nikada nisam uspeo da prodam pšenicu preko Robnih rezervi. Ne znam ko uspeva, ali obični paori ne – kaže Virdžina, dok Nebojša Petkanić iz Elemira ističe da su količine koje se otkupljuju male i da su uslovi složeni.
Cene u severnoj Italiji i luci Konstanca igraju ključnu ulogu za Srbiju kao izvoznika. Iako je EU ukinula povlastice za uvoz iz Ukrajine, što može ići u prilog domaćim proizvođačima, i dalje ne postoje značajni izgledi za porast cena tokom žetve zbog velike globalne ponude. Najviše pšenice Srbija izvozi u Italiju i Rumuniju, dok je konkurencija na drugim tržištima oštra, posebno iz Rusije i Ukrajine. Stručnjaci naglašavaju da bi prioritet domaće poljoprivrede trebalo da bude prerada i proizvodnja s dodatom vrednošću, čime bi se povećala isplativost proizvodnje.
Iako se očekuje rekordna žetva, izazovi su brojni – od niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje, do nesigurnog skladištenja i ograničenog izvoza. Država pokušava da reaguje, ali poljoprivrednici ostaju skeptični i zabrinuti za svoju ekonomsku održivost u sezoni koja bi, paradoksalno, mogla doneti više gubitaka nego koristi.
