Pčelari u julu na pčelinjacima, između ostalih poslova, kontrolišu rojevni nagon, stanje matica kao i prisustvo varoe i po potrebi započinju tretmane.
Jul je u pčelarstvu prelomni mesec kada se završavaju glavne paše i polako se prelazi na pripremu pčelinjih društava za kraj sezone i zimu, ističe savetodavac za stočarstvo, Igor Petrović. U mnogim krajevima, jul je i mesec kada se javlja jedna od poslednja značajnija paša — medljika, koja može biti od presudnog značaja za prinose, naročito u brdsko-planinskim predelima. Tokom jula, pčelar svakodnevno prati stanje u pčelinjaku i prilagođava radove trenutnoj situaciji. Pre svega, dodaje Petrović, potrebno je pratiti unos polena, nektara i eventualnu pojavu medljike. Redovne kontrole lišća drveća, naročito hrasta, jela ili bora, pomažu u utvrđivanju prisustva medljike. Obratiti pažnju na lepljivost lišća, prisustvo vaški i mrava, kao i eventualne crne naslage na granama. Ako postoji mogućnost, korisno je i svakodnevno vagati košnice kako bi se pratili dnevni prinosi.
Savetodavac podseća da je važno prilikom vrcanja ostaviti dovoljno hrane u košnici. U predelima gde je izostala paša važno je pčele prihraniti šećernim sirupom (1:1), takođe je važno zaštititi pčele od pregravanja usled dejstva visokih temperatura i obezbediti dovoljne količine kvalitetne vode. Pored toga, tokom jula se radi i kontrola rojevnog nagona i stanja matica. Matica mora biti kvalitetna i produktivna kako bi u ovom period obezbedila izleganje dovoljnog broja pčela koje će negovati nove generacije dugovečnih (zimskih ) pčela koje su važne za uspešno prezimljavanje društva i dobar prolećni razvoj naredne sezone.
Takođe, Petrović ističe da treba voditi računa o zdravlju pčela. U julu je idealno vreme za kontrolu na prisustvo varoe i po potrebi se započinju tretmani, naročito nakon poslednje paše, kako bi se društva očistila pre jeseni i zime. Na kraju, u pčelinjaku se vodi računa o higijeni i uređivanju prostora — uklanjaju se nepotrebni ramovi, stari vosak i eventualni ostaci hrane kako bi se smanjila mogućnost pojave bolesti i grabeži, koja je česta tokom leta kada nema paše, zaključuje savetodavac PSSS Petrović.
