Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je danas da je analizom društvenih mreža i medija zabeležio više od 30 primera prekomerne upotrebe sile policije od vidovdanskog protesta 28. juna i blokada koje su usledile narednih dana.
CINS u tekstu na svom sajtu, prenosi i svedočenja onih koji su pretrpeli nasilje, piše da je većina tih incidenata snimljena, ali da iz Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu dobili odgovore da li je pokrenut neki postupak zbog prekoračenja ovlašćenja od strane policijskih službenika. Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) rekla je za CINS da je ta nevladina organizacija do sada podnela 15 krivičnih prijava tim povodom, i dodala da će ih biti još, jer im se ljudi i dalje javljaju za pomoć. Prema njenim rečima, svi građani koji su im se javili pretučeni su od strane policijskih službenika, čiji su identiteti nepoznati, i koji su bili u punoj opremi za razbijanje demonstracija, „bez oznaka i sa fantomkama na glavi“. „Samo zato što su se pogrešnom trenutku nalazili na pogrešnom mestu, u trenutku kada je ili tu prolazio kordon policije ili kada je u jednom trenutku tu bio okupljen jako veliki broj građana“, kazala je Radivojević.
Navela je da takvi slučajevi često ostaju nerešeni, odnosno da nereagovanje institucija, tužilaštava i Sektora vanredne kontrole MUP-a, pre svih, dovodi do zastarelosti slučajeva, a samim tim i nemogućnosti utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su vršili nasilje. Dodala je i da spor rad, između ostalog, može dovesti i do manjka dokaza – ukoliko tužilac ne izda nalog policiji da obezbedi materijalni dokaz u određenom roku, audio i video snimci iz policijskih stanica možda neće biti dostupni. „Vi znate da se ti audio i video zapisi unutar stanica čuvaju oko 30 dana, negde i kraće. Znači tužilac je dovoljno da u roku od 30 dana od podnošenja prijave ne uradi ništa i da ovi iz stanice kažu: ‘Pa trebali ste da dođete ranije, mi samo 30 dana čuvamo audio i video zapise'“, navela je Radivojević.
Pored toga, kao problem Radivojević navodi i da drugi policajci koji su prisustvovali činu nasilja ne žele da svedoče protiv svojih kolega. „Oni svi kada sačinjavaju izveštaj o upotrebi mera prinude, ti izveštaji su identični kao da je neko kopirao jedan te isti izveštaj. Čak se nekad desi da se i u zarez poklapaju. To su potpuno upodobljeni izveštaji o upotrebi mera prinude do detalja“, kazala je Radivojević. Utvrđivanje krivične odgovornosti policijskih službenika, prema njenim rečima je izuzetak, ali ukoliko se to desi, oni uglavnom dobiju uslovnu kaznu od šest meseci. „Zašto? Zato što sa takvom izrečenom kaznom oni ne gube posao po Zakonu o policiji. Znači tek ako bi im bila izrečena viša kazna onda bi dobili otkaz“, rekla je Radivojević, dodajući da se to zove „krug nekažnjivosti“ u kome svi činioci doprinose tome da niko ne odgovara za počinjeno nasilje.
