Za unapređenje izbornog procesa u Srbiji neophodna je i nezavisna revizija jedinstvenog biračkog spisaka, rečeno je na skupu o toj problematici koji je organizovala organizacija „CRTA.“ Na skupu je ukazano na raniije manipulacije s biračkim spiskom za šta je odgovorna vlast.
Predstavnik CRTE Pavle Dimitrijević je u uvodnom obraćanju kazao da birački spisak nije jedina nepravilnost te da njegova nezavisna revizija predstavlja „dobar prvi korak“ za unapređenje izbornog procesa.
Kazao je da su 2023. izborne mahinacije i prekrajanje volje građana u fokus stavile velike probleme biračkog spiska i da su se ti problemi ponovo pojavili na nedavnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru.
Podsetio je da je CRTA prošle godine predstavila Nacrt predloga i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, te istakao da je vlast pokušavala tim „malo da trguje“ i da se „na tapetu sada ponovo nalazi nacrt izmena zakona koji je pisala vlast.
Dodao je i da će, po svemu sudeći, taj zakonski predlog ući u skupštinsku proceduru.
Prema njegovim rečima danas se suočavamo sa situacijom da je realno da se na narednim izborima suočimo sa biračkim spiskom bez revizije i sa zakonom koji će da stvori privid da se problemi rešavaju.
Kazao je da nezavisna revizija biračkog spiska može dati odgovore na pitanje „od čega pacijent boluje“, te podsetio i na stavove Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i drugih međunarodnih instituciija o tome.
Na skupu je ukazano i na „bolesti biračkog spiska“ uključujući i manipulacije identiteta birača, sa prebivalištima, sa dvojnim državljanstvom, sa bitračkim pravom, sa mogućnostima direktne i nezakonite intervenicije u samom softferu…
„Ne postoji ni registar raseljenih sa Kosova… a postoje indicije da se i s tim manipuliše“, ukazano je na skupu.
Rečeno je i da je, po migracionom profilu Srbije, od 2014. više od 200.000 građana Bosne i Hercegovine dobilo dvojno državljanstvo a neki od njih i prebivalište, odnosno mogućnost da glasaju u Srbiji.
