Žetva pšenice u 2025. godini završena je, a prvi rezultati pokazali su da je ova sezona jedna od najuspešnijih poslednjih godina, saopštio je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Na osnovu terenskih podataka i prikupljenih uzoraka ovaj institut je utvrdio da je prosečan prinos pšenice u Srbiji vrlo dobar, dok je kvalitet zrna značajno bolji nego prethodne godine. Kako navode, prinosi ove sezone su u rangu rekordne 2021. godine
„Na teritoriji cele Srbije, prosečan prinos iznosi između 5,5 i 6 tona po hektaru. Na oko 600.000 hektara pod pšenicom, to znači ukupnu proizvodnju između 3,3 i 3,6 miliona tona„.
Kako ističu, očekuje se da će za ljudsku ishranu biti upotrebljeno između 1,5 i 1,8 miliona tona, dok će ostatak otići za stočnu ishranu i industrijsku preradu.
„Važno je napomenuti da je u pojedinim delovima zemlje, posebno u Banatu, ostvaren izuzetno dobar prinos, dok su nešto niži rezultati zabeleženi u severnim delovima Vojvodine. Ipak, celokupan učinak ocenjujemo kao vrlo zadovoljavajući.“
Prema analizama ovog instituta, ove godine pšenica ima viši sadržaj proteina (više od 13 odsto), odličan hektoplitski broj (80 i više) i zrno dobrog izgleda i težine (oko 78 kg/hl).
„U poređenju sa prošlom godinom, kada je deo roda bio problematičnog kvaliteta, ovogodišnji usev predstavlja značajan napredak.“
I pored dobrih prinosa i odličnog kvaliteta, otkupna cena na domaćem tržištu je ispod očekivanja proizvođača.
„Trenutno se kreće oko 20,5 dinara po kilogramu, dok je kukuruz skuplji, i do 25,5 dinara. Takva situacija stvara pritisak da deo pšenice bude upotrebljen kao zamena za kukuruz u stočnoj ishrani, što utiče i na ukupnu ekonomsku isplativost proizvodnje“, navode.
Kako ističu, na ovu tržišnu neravnotežu značajno utiču velika konkurencija sa tržišta Ukrajine i Rusije, obnavljanje izvoza iz tih zemalja, geopolitička nestabilnost i veliki svetski viškovi na tržištu.
Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada preporučuju proizvođačima da pažljivo planiraju prodaju i da se sa prodajom cele količine pdmah po žetvi ne žure. Očekuju se pomeranja cene u narednim mesecima, naročito ako dođe do nestašica ili vremenskih nepogoda u drugim regionima.
Robu segmentirati po kvalitetu a kvalitetnije partije (visok sadržaj proteina i hektoplitske mase) plasirati mlinarima i izvoznicima kao i to da se prati tržište.
