Poslovne banke u Srbiji za prvih šest meseci ove godine ostvarile su profit od 90,7 milijardi dinara ili oko 775 miliona evra, a to je tek nešto više od dobiti koju su banke napravile u istom periodu prošle godine, kada je zarada iznosila 89,2 milijarde dinara ili oko 760 miliona evra, objavio je list Danas.
Profitabilnost banaka je, kako je navedeno, usporila u periodu od aprila do kraja juna, u odnosu na prva tri meseca ove godine.
U prvom tromesečju dobit je iznosila 416,5 miliona evra, a u druga tri meseca oko 358 miliona evra, prema bilansima banaka koje jeobjavila Narodna banka Srbije (NBS).
„Ako i u drugom polugodištu 2025. banke ponove rezultat iz prvih šest meseci, profit će im biti na nivou prošlogodišnjeg kada su neto, nakon plaćanja poreza, inkasirali rekordnih 1,5 milijardi evra“, piše list Danas.
Za prvih šest meseci 2025. godine po visini profita prednjači italijanska banka Inteza sa 134,4 miliona evra i na putu je da premaši 2024. godinu, druga po visini polugodišnjeg profita je austrijska Rajfajzen banka sa 121,5 miliona evra.
Na trećem i četvrtom mestu su, kako se dodaje, italijanska Unikredit banka sa 101,8 miliona i mađarska OTP banka sa 101,4 miliona evra dobiti, zatim slede slovenačka NLB Komercijalna banka sa profitom od 87,3 miliona evra i domaća privatna AIK banka od 84,5 miliona evra.
Ovih šest najvećih banaka ostvarilo je 81,5 odsto ukupnog profita celog bankarskog sektora koji čini 19 banaka, dok su dve banke u gubitku i to Jetel banka od 2,6 miliona evra i Mirabanka sa minusom od 277.000 evra.
Poslovne banke su, uprkos smanjenjima kamatne stope Evropske centralne banke u prethodnom periodu, za šest meseci na nivou celog sektora ostvarile neto prihod od kamata od više od milijardu evra (1,04 milijarde), što je pet miljardi dinara ili nešto više od 40 miliona evra manje nego u istom periodu lane.
„To su nadoknadili neto prihodi od naknada i provizija koji su dostigli oko 404 miliona evra za šest meseci. Zanimljivo je da troškovi bankarskog sektora čine oko polovine neto prihoda od kamata i naknada, dok drugu polovinu čini profit“, piše na sajtu Danasa.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da centralna banka sprovodi dodatne analize koje za rezultat treba da imaju predlaganje konkretnih rešenja u cilju smanjenja marži banaka.
Prema analizi konsultantske kuće „Ernst & Young“, u izdanju „Puls bankarskog sektora“, od 2020. do kraja 2024. Godine, poslovni troškovi banaka su povećani za 40 odsto, a prihodi su se udvostručili.
Kada je reč o aktivi, najveća banka je i dalje Inteza sa 8,8 milijardi evra što joj je obezbedilo tržišno učešće od 15,5 odsto, zatim OTP banka sa 8,3 milijarde evra i učešćem od 14,8 odsto na kraju juna ove godine, Rajfajzen banka sa 6,3 milijarde evra i 11,2 odsto učešća, Unikredit sa 6,2 milijarde evra i 11,1 odsto učešća, AIK banka sa šest milijardi evra i 10,6 odsto učešća i NLB Komercijlana sa 5,7 milijardi evra 10,1 odsto učešća na tržištu.
„Top šest banaka drži 73 odsto ili skoro tri četvrtine aktive bankarskog sektora. Ukupna aktiva bankarskog sektora na kraju juna iznosila je 56,7 milijardi evra i skoro je nepromenjena u odnosu na početak godine. Kapital je iznosio 7,5 milijardi evra što je smanjenje u odnosu na 7,9 milijardi evra na kraju 2024“, navedeno je.
