Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče najavio program pomoći građanima u okviru ekonomskih mera, koje će navodno uskoro obelodaniti. Naveo je da će biti ogranične trgovačke marže u cilju smanjenja cena, pre svega prehrambenih proizvoda, jer trgovci ostvaruju marže i do 37 odsto, pa bi trebalo da ih smanje na dvadesetak odsto. Novim programom pomoći se i od banaka očekuje da obezbede povoljnije kredite za građane sa manjim primanjima, naveo je Vučić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković rekao je za Betu da je vlast u vreme Jugoslavije donosila mere o maksimalnim trgovačkim maržama i fiksiranim cenama, ali od 1989. godine to je isključeno iz regulative i od tada se cene u trgovini slobodno formiraju, na osnovu ponude i tražnje. „U izuzetnim slučajevima to se može propisati kada se dese neki veći poremećaji na tržištu, elementarne nepogode i ratovi, zbog čega se dešavaju nestašice roba, ali takva vrsta povoda za sada ne postoji“, rekao je Petković za Betu.
Dodao je da se „ovakve redovne tržišne pojave“ visokih cena, kao sada u Srbiji, u svetu, ali nekoliko decenija i na domaćem tržištu ne rešavaju zamrzavanjem trgovačkih marži.
Kada se nešto netržišno reguliše, tržište to naplati na drugom mestu, rekao je on. Pre svega, prema njegovim rečima, ne postoji analiza da li neko od trgovaca netržišno podiže maržu, a pitanje je i kome je ograničiti. Ako se ograniče cene trgovcima na malo počeće, kako je naveo, da se bave veleprodajom i „ugrađivaće se u veleprodajne cene“.
„Ne može se cenama rešavati problem siromaštava određenog sloja stanovništva, to je preskupo. Sniziti cenu hleba ili druge robe zato što neki ne mogu to da kupe, to je preskupo za privredu i nepotrebno. Ako je neko siromašan deluje se merama za suzbijanje siromaštva i to se usmerava na određen broj ljudi, a ne na sve“, rekao je Petković.
On je rekao da treba napraviti analizu zašto su cene neke robe u supermarketima u Srbiji više nego, na primer u Bosni i Hercegovini, da li je to neko proizveo i prodao jeftinije, ili su to odlučili trgovci.“Takva studija je urađena pre dve – tri godine, ali nikad nije objavljena, videli su je samo članovi udruženja trgovaca u Privrednoj komori Srbije. Ne vidimo razlog da se to ne objavi i vidi gde je problem, ali gde god da je, zamrzavanje marži problem neće rešiti“, rekao je Petković.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je da se administrativnim merama može samo malo „ugasiti požar“ visokih bankarskih kamata. Naveo je da su cene kredita u Srbiji više nego u okruženju, što je posledica dominantne uloge banaka na srpskom tržištu i nerazvijenog tržišta kapitala.
Za domaće tržište od 6,5 miliona stanovnika je, prema njegovim rečima, postojećih 19 banka dovoljno, ali sedam-osam od njih drži oko 95 odsto tržišta, pa je pitanje da li postoji prava konkurencija.“Banke imaju nadprosečne prinose jer je povraćaj na kapital u Srbiji 20 odsto, u Hrvatskoj je 13, u Bosni 10-11 odsto, što znači da je u Srbiji nedovoljna konkurencija“, ocenio je Vasić.
Dodao je da se bankama isplati da posluju u Srbiji jer je povraćaj na kapital 20 odsto, što znači da za pet godina isplate investiciju, što je retka stopa povraćaja u drugim biznisima gde se kreće od sedam do deset godina.
