Klimatske promene ne utiču samo količinu hrane, već i njen kvalitet. Nova istraživanja pokazuju da usevi pod uticajem većeg CO₂ i viših temperatura rastu brže, ali gube proteine, minerale i vitamine – što nosi ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje.
Nova preliminarna studija sprovedena na Liverpool John Moores University (Velika Britanija) ukazuje na zabrinjavajući trend: klimatske promene ne utiču samo na prinos, već i na kvalitet hrane koju jedemo. Povećani nivo ugljen-dioksida u atmosferi i rast temperatura dovode do toga da biljke brže rastu i daju veći prinos, ali istovremeno gube važne hranljive materije – proteine, minerale i vitamine. Dosadašnja istraživanja uglavnom su bila usmerena na količinu useva, ali naučnici sada upozoravaju da sama veličina roda ne znači mnogo ukoliko hrana nema dovoljno nutritivne vrednosti. Studija pokazuje da ovakve promene utiču na osnovne procese u biljkama, od fotosinteze do skladištenja hranljivih materija.
U eksperimentalnim uslovima, gajeni su popularni lisnati usevi poput spanaća, kelja i rukole. Biljke su izlagane različitim nivoima CO₂ i temperaturama, simulirajući klimatske scenarije koji se očekuju u narednim decenijama u Velikoj Britaniji. Rezultati su pokazali da, iako biljke postaju krupnije, gube kalcijum i antioksidanse, a povećana temperatura dodatno pojačava pad kvaliteta. Ove promene imaju ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje: više šećera u povrću znači veći rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2, dok manjak proteina i vitamina može oslabiti imunitet i pogoršati postojeće zdravstvene probleme. Posebno su ugrožene zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde stanovništvo u velikoj meri zavisi od biljne ishrane.
Naučnici naglašavaju da se ovde ne radi samo o tome koliko hrane proizvodimo, već i o tome šta ta hrana sadrži i koliko podržava ljudsko zdravlje i dugoročno blagostanje. Iako su eksperimenti rađeni u Velikoj Britaniji, zaključci imaju globalnu važnost – jer klimatske promene, suše, degradacija zemljišta i promene u sezoni pogađaju poljoprivredu svuda u svetu. Studija poziva na hitnu saradnju stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, ishrane i klimatske politike, jer, kako autori naglašavaju: „Hrana nije samo kalorija – ona je osnova ljudskog zdravlja, razvoja i otpornosti na klimatske promene.“
