Država je trebalo da povede socijalno odgovornu politiku mnogo ranije, kojom bi u najvećoj meri zaštitila najugroženije slojeve stanovništva, među kojima su radnici sa minimalnim i prosečnim zaradama, kao i penzioneri sa prosečnim primanjima, izjavio je Milan Grujić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.
„Penzioneri su, međutim, ispali iz kruga onih o kojima se vodi računa, jer su zapostavljeni. Sa 46 odsto prosečne zarade, čitava populacija od milion penzionera spada u socijalno ugroženu grupu“, rekao je Milan Grujić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije za sajt Biznis.rs komentarišući najavljene ekonomske mere koje treba da poboljšaju standard srednjeg i siromašnog sloja građana. Mere se odnose na ograničavanje trgovačkih marži na 20 odsto od 1. septembra za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije, snižavanje kamata na kredite, izmenu zakona o izvršiteljima tako da neće moći da oduzmu dužniku jedinu nekretninu do 60 kvadrata, dodatne popuste na računima za struju za najsiromašnije, penzionere i borce, kao i niže cene ogreva, koji će za najugroženije biti besplatan. „Brine me da ove mere ne budu donošene ad-hok, usled političkih i ekonomskih okolnosti, već da budu trajne, jasno definisane i dosledne. To je moguće, posebno kada je reč o maržama trgovinskih lanaca, koje država može da ograniči na najviše 20 procenata. Najveći lanci su u prethodnom periodu ostvarili ogromne profite. Država takođe može da utiče na banke da smanje kamate, jer postoje mehanizmi za to“, rekao je Grujić.
On je kao najveći problem naveo kupovnu moć građana. „Ono što me iskreno brine, jeste činjenica da smo za deset godina, kroz minimalno povećanje kupovne moći, ostali gotovo na istom. Pre deset godina, za jedan evro Evropljani su mogli da kupe celu vrednost proizvoda, a mi samo 40 odsto od toga. Danas, posle deset godina, kupovna moć je porasla jedva na 44 procenata. To znači da smo za čitavu deceniju napredovali samo za četiri procentna poena u poređenju sa evropskim građaninom. Danas 95 odsto hrane u Srbiji košta isto kao u Evropskoj uniji, odnosno samo je četiri odsto jeftinije, iako su primanja tri puta manja. To je nedopustivo“, smatra Grujić.
Dodao je da su dobre sve mere koje relaksiraju i olakšavaju preživljavanje najvećeg broja stanovništva i penzionera, ali da bi suština svih tih mera trebalo da bude njihovo dugotrajno trajanje i efikasna korisnost. „Do sada smo imali bombastične najave o ‘dobroj ceni’, ‘najboljoj ceni’, ‘borbi protiv kartelskog načina poslovanja trgovinskih lanaca’, ali je to ostalo samo prazna priča i od toga najugroženije stanovništvo nije imalo značajnu korist. Ne bih voleo da se ovo završi samo na obećanjima“, rekao je Grujić. Ocenio je da država mora da napravi sistem mera kojim će cene biti pod kontrolom, naročito osnovnih životnih namirnica, hemije i proizvoda lične higijene. „Činjenica je da su mnoge od tih roba najskuplje u regionu. Sve to pokazuje da u poslednjih deset godina nije postojala socijalno odgovorna politika, a posebno zabrinjava što kupovna moć građana slabi. Minimalna potrošačka korpa u maju iznosila je 56.000 dinara, dok je prosečna penzija bila 50.000 dinara. To znači da penzioneri ne mogu da pokriju ni osnovne životne troškove“, kazao je Grujić.
