Nezadovoljstvo životnim standardom, kako situacija zasad izgleda, nateraće građane da se ove jeseni na ulici bore za bolji život. I sindikati i poljoprivrednici poručuju da, ako ne dobiju podršku institucija, ostaje im samo ulica, kao poslednje mesto nade i borbe za zasluge za pošten rad i dostojanstven život.
Poljoprivrednici u Srbiji najavili su nedavno da zbog katastrofalne suše očekuju finansijsku pomoć države u iznosu od 300 evra po hektaru. Ukoliko njihov zahtev ostane bez odgovora, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kažu da su spremni na protest. Kako za Danas kaže predsednik ove inicijative Goran Filipović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do sada nije reagovalo na zahtev za isplatu pomoći. „Taj zahtev smo uputili preko medija, jer više nemamo kontakte sa ministarstvom, odnosno od kada smo podržali studente, pregovora više nema, niti planiramo da ih vodimo“, navodi Filipović. Ovih dana, kako kaže, održaće sednicu skupštine Inicijative oko odluke u vezi sa protestom, navodeći da postoji interesovanje i drugih udruženja da se priključe najavljenom protestu. Dodaje da će u narednih nedelju do dve znati kada će izaći na puteve. Kao dodatni razlog za nezadovoljstvo navodi i izjavu ministra poljoprivrede koji je nedavno procenio da će prinos kukuruza biti manji za sedam do osam odsto, što poljoprivrednici smatraju potpuno netačnim. „Te brojke su za nas poražavajuće. Ne znamo na osnovu kojih informacija ministar donosi takve procene, ali stanje na terenu je mnogo drugačije. Naša procena je da će prinos kukuruza, u zavisnosti od područja, biti manji za 40 do 50 odsto“, ističe on.
Na pitanje koliko su optimistični da će dobiti 300 evra po hektaru, Filipović odgovara da to zavisi isključivo od spremnosti države da pomogne. „Ne znam da li su spremni da to isplate, ali bez direktne podrške u ovako teškoj godini, poljoprivrednici će biti primorani da pravdu traže na ulici. U suprotnom, mnoga gazdinstva će biti ugašena“, upozorava. Poljoprivrednici su, pored pomoći zbog suše, zatražili i odlaganje otplate poljoprivrednih kredita, jer, kako navodi Filipović, „to je jedna velika omča oko vrata“ za poljoprivrednike. „Kada prinos padne za 50 odsto, ili kao u nekim mestima nema roda uopšte, krediti postaju omča oko vrata. Na primer, naš ogranak iz Banatskog Karađorđeva ostao je bez berbe, već sada se priprema za jesenju setvu. Ko ima nafte, može da radi, ko nema, čeka“, objašnjava Filipović. Filipović dodaje da ni žetva suncokreta nije donela očekivane rezultate. „Suncokret inače dobro podnosi sušu, ali i tu imamo pad prinosa od 20 do 30 odsto, a cena je nikakva. Sve to nas vodi ka tome da ćemo, vrlo verovatno, sredinom septembra izaći na ulice“, zaključuje Filipović.
Unija poljoprivrednih proizvođača Subotice, koju čine udruženja gotovo svih grana poljoprivrede, tri godine unazad učestvuje u planiranju mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja na opštinskom nivou, za svaku narednu godinu, naveli su nedavno u saopštenju. Kako podsećaju, prve godine su konkursi krenuli u junu, druge krajem avgusta meseca, a ove godine se za konkurse još uvek ništa ne zna. „Umesto da rešavamo probleme u poljoprivredi dijalogom, kako je to gradonačelnik izjavio 2022. godine kad smo na protestima izborili 50 miliona, mi se vraćamo na ulicu, jer bez nje izgleda da nema rešenja i razumevanja“, poručili su nedavno iz Unije.
