Sve veće klimatske promene dovode u pitanje opstanak tradicionalne poljoprivrede širom Evropske unije. Dugi sušni periodi, toplotni talasi i nepredvidive padavine sve češće uništavaju useve i prinose, naročito u južnim delovima kontinenta poput Grčke, Španije, Italije i juga Francuske. Mnogi poljoprivrednici više ne mogu da se oslone na metode koje su koristile prethodne generacije.
Procene Evropske agencije za životnu sredinu upozoravaju da bi prinosi osnovnih kultura mogli da se smanje i do 64% do 2050. godine ako se ne prilagode uslovi proizvodnje. Najugroženije su zemlje Mediterana, gde su klimatski stres i degradacija zemljišta već uzeli maha. Zemljoradnici se pokušavaju prilagoditi — ulažu u sisteme za navodnjavanje, prelaze na otpornije sorte i traže zemljište na višim nadmorskim visinama. U mnogim oblastima već sada su prisutne situacije u kojima seme ni ne klija zbog nedostatka vlage.
Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, poljoprivredni sektor EU svake godine beleži štetu od preko 28 milijardi evra, a više od polovine tog gubitka dolazi direktno kao posledica suše. Ipak, manje od 30% tih gubitaka je pokriveno osiguranjem, što dodatno ugrožava opstanak gazdinstava. U pojedinim zemljama razmatraju se nove javne politike – poput subvencija za modernizaciju navodnjavanja, digitalne prognozne sisteme, kao i promene u zakonima o korišćenju vode. Uprkos rizicima, osiguranje useva i dalje je slabo razvijeno: manje od trećine gubitaka u poljoprivredi je pokriveno poljoprivrednim osiguranjem, dok većina proizvođača ostaje bez ikakve nadoknade u slučaju vremenskih nepogoda.
I dok evropski poljoprivrednici uvode sve više sistemskih mera, u Srbiji se beleže gotovo identične posledice, ali uz još manji institucionalni odgovor. Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene u našoj zemlji već “uzimaju danak” — prinosi su sve niži, a cene hrane sve nestabilnije. Prema upozorenju Narodne banke Srbije, suše i klimatski poremećaji već utiču na inflaciju i ukupnu ekonomsku sliku, a rizici za poljoprivrednu proizvodnju dodatno rastu. Dok EU uvodi podsticaje za prilagođavanje, u Srbiji osiguranje useva i dalje koristi tek mali broj proizvođača, a sistemska podrška za prevazilaženje klimatskih izazova ostaje ograničena.
