Velike površine livada i pašnjaka u našoj zemlji se slabo iskorišćavaju, od njih se dobijaju mali prinosi lošije stočne hrane, u prvom redu zbog toga što se travne površine slabo neguju i loše koriste. Saznajte kako zasnovati livade i pašnjake koji su važni izvori stočne hrane za proizvodnju zelene mase za ispašu i spravljanje sena, a sve više i za proizvodnju kvalitetne silaže i senaže, naročito u brdskom i planinskom području?
Podizanjem sejanih veštačkih livada i pašnjaka, setvom useva, produktivnih i kvalitetnih trava i leguminoza, odnosno travnih i travno leguminoznih smeša može se proizvodnja stočne hrane znatno više i brže poboljšati, postići veći prinosi kvalitetnije i jeftinije stočne hrane, u prvom redu za ishranu goveda i ovaca. Zato, zasnivanje sejanih livada i pašnjaka znači za našu zemlju, i za brdsko i planinsko područje posebno, uvođenje intenzivne proizvodnje kvalitetne i jevtinije stočne hrane i u manje povoljnim prirodnim uslovima, a naročito na lošijim zemljištima.
U odnosu na prirodne veštačke livade i pašnjaci imaju niz prednosti:
– daju znatno veće prinose stočne hrane (od prirodnih neđubrenih oko 5 do 8 puta, a prirodnih đubrenih 2 do3 puta, pa i više);
– daju kvalitetniju stočnu hranu, sa više korisnih sastojaka, naročito proteina, mineralnih materija i vitamina, a manje celuloze;
– daju stabilniju količinu stočne hrane po godinama i u toku iste godine po sezonama (proleće, leto i jesen);
– travna masa sejanih livada i pašnjaka je sočnija i ukusnija, stoka je radije jede I bolje iskorišćava;
– korišćenje travne mase na sejanim livadama i pašnjacima započinje ranije u proleće i traje duže u jesen;
– masa je pogodnija za ispašu i proizvodnju kvalitetnog sena, silaže, senaže, dobijanje peleta i brašna, a posebnim tehnološkim postupkom od nje se mogu proizvoditi kvalitetni proteini za ishranu stoke, pa i ljudi.
Na dobro đubrenim i pravilno iskorišćenim sejanim, tj veštačkim livadama i pašnjacima može se proizvesti oko 8,10 do 14 hiljada litara mleka po 1 ha godišnje, i obezbediti prirast žive mere stoke u količini 600 do 800 kg po hektaru, što je visoka proizvodnja i za bolja zemljišta i njihove useve. Visoka količina raznovrsnih kabastih stočnih hraniva omogućava razvoj intenzivnog govedarstva i ovčarstva, uvođenje visokoproduktivnih rasa stoke, odgoj priplodnih grla i podmlatka uz znatno manju upotrebu skupe koncentrovane stočne hrane
Najvažniji faktori koji utiču na produktivnost veštačkih livada i pašnjaka, a kojima se u praksi ne poklanja uvek dovoljna pažnja su i ovi:
- a) Izbor pogodnih vrsta i sorti trava i leguminoza, korišćenje pogodnih smeša
- b) Način na koji se podižu veštačke livade i pašnjaci
- c) Način đubrenja, posebno mineralnim đubrivima;
- d) Zaštita od korovskih biljaka
- e) Vreme i način na koji se iskorišćavaju veštačke livade i pašnjaci, direktno ispašom i putem konzerviranja travne mase.
