Septembar je mesec kada se završava glavna pčelarska sezona, a počinje priprema za zimu. Od urađenog posla sada zavisi kako će zajednice prezimiti i sa kakvom snagom će dočekati proleće. Dobro pripremljene košnice ulaze u zimu mirnije, troše manje hrane i brže kreću u prolećni razvoj.
Pre svih radova, pčelar mora da proceni snagu svake košnice. Zdrava i vitalna matica je osnov opstanka, dok slabije zajednice obično ne mogu same da prežive hladne mesece i bolje ih je spojiti. Prosečna Langstrot košnica u ovo doba godine treba da ima najmanje 15 do 20 kilograma hrane, a jake pčele moraju da pokrivaju bar šest do osam ramova. Najvažniji posao u septembru jeste obezbeđivanje hrane. Pčele u zimskom klupku troše zalihe energije, a ako ih nema dovoljno, zajednica propada bez obzira na snagu. Zato se prihrana završava najkasnije do kraja meseca kako bi pčele stigle da prerade sirup i zatvore ga u ćelije. Najčešće se koristi gušći šećerni sirup u razmeri 2:1 jer ga brže prerade, dok se prirodni med, ukoliko ga ima dovoljno, smatra najboljom hranom. Pogače se koriste samo kao dodatna pomoć, ali nikako ne mogu biti zamena za osnovne rezerve. Uvek je bolje da košnica uđe u zimu sa viškom nego sa manjkom hrane.
Septembar je poslednji trenutak za tretmane protiv varoe. Zimske pčele moraju biti zdrave da bi izdržale više meseci, pa je borba protiv ovog parazita obavezna. Najčešće se koriste preparati na bazi organskih kiselina ili timola, dok se nivo zaraženosti može proveriti šećernim prahom ili lepljivim podnjačama. Cilj je da varoa bude svedena ispod granice koja ugrožava zajednicu. Kada prirodna paša oslabi, dolazi do pojave grabeži – pčele iz jačih košnica upadaju u slabije i kradu im hranu. Da bi se to sprečilo, smanjuje se širina otvora na košnici, a slabije zajednice se često spajaju sa jačima. Najbolje je raditi u kasnim popodnevnim satima i paziti da se sirup ili med ne prosipaju jer miris odmah privlači tuđe pčele.
Manje legla, nestanak trutova i mirnija atmosfera u košnici potpuno su normalna pojava. Matica usporava polaganje jaja, pčele izbacuju trutove jer više nisu potrebni, a cela zajednica se priprema za zimu. Umesto da to izazove zabrinutost, ovakve promene treba posmatrati kao znak da društvo ulazi u novu fazu. Kada temperatura padne ispod 12 stepeni, pčele se zbijaju u kuglu i formiraju zimsko klupko. U njegovom centru pčele stvaraju toplotu i održavaju temperaturu od 20 do 25 stepeni, a kada se pojavi leglo i do 35. Spoljašnje pčele služe kao izolacija i povremeno se smenjuju sa unutrašnjima. Na taj način zajednica štedi energiju i preživljava najhladnije mesece.
Ramovi koji nisu potrebni u zimu ne treba da ostaju u košnici jer privlače voskovog moljca. Najbolje ih je skladištiti u hladnom i provetrenom prostoru, a dodatnu sigurnost daju sumporisanje ili nekoliko dana u zamrzivaču. Kako temperature opadaju, miševi traže toplo sklonište i lako ulaze u košnice. Njihovo prisustvo izaziva štetu i uznemirava pčele, pa je najjednostavnija i najsigurnija zaštita postavljanje metalnih rešetki na leto. Prostor oko košnica treba održavati čistim i pokošenim.
Septembar nije vreme za nagle promene. Ako se prostor smanji prerano, može se izazvati jesenje rojenje. Ako ostane prevelik, zajednica će trošiti više energije na zagrevanje. Najbolje je postepeno uklanjati ramove koje pčele ne pokrivaju i svesti košnicu na kompaktan prostor koji lako greju i brane. Septembar je mesec u kojem se odlučuje hoće li pčelinje zajednice ući u zimu snažne i stabilne ili će se suočiti sa rizicima. Dovoljno hrane, pravovremeni tretmani protiv varoe, sprečavanje grabeži, uklanjanje starog saća i zaštita od štetočina – to su ključni koraci. Dobro pripremljena košnica u ovom periodu znači mirnu zimu i bolji početak sledeće sezone.
