Berba kukuruza je nedavno počela u gotovo svim rejonima naše zemlje, a prinos i kvalitet se razlikuju u zavisnosti od lokaliteta, uticaja vremenskih neprilika kao i adekvatne primene agrotehničkih mera.
Na teritoriji Pirota je tokom maja, juna i jula palo svega 120 litara kiše, što je nedovoljno za pravilan rast i razvoj kukuruza. Prema navodima savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo Srđana Vidanovića iz PSS u ovoj opštini, kiša koja je pala tokom avgusta meseca nije doprinela daljem razvoju ove ratarske kulture. „Nijedan hibrid posejan u ovom kraju nije mogao da pokaže svoj potencijal, jer su ekstremno visoke temperature kao i nedostatak padavina značajno uticali kako na prinos, tako i na kvalitet zrna koja su ostala sitna i nedovoljno nalivena“, ističe Vidanović. Kako dodaje, stanje kukuruza je loše u čitavoj Srbiji i nezahvalno je pričati o prosečnom prinosu koji na nekim lokalitetima iznosi i 600 kilograma po hektaru.
U Braničevskom okrugu kukuruz je ove godine posejan na oko 60.000 hektara i smatra se najzastupljenijom jarom, ratarskom kulturom u ovom području. Međutim, iako je na većini parcela dobro nikao, u kritičnim fazama kao što su metličenje, svilanje i nalivanje zrna, visoke temperature, nedostatak padavina, kao i suv vetar imali su negativan uticaj na ovaj usev. Nakon obilaska terena savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Danijela Ilić iz PSS Požarevac kaže da usevi izgledaju sprženo, a da je lisna masa izgubila fiziološku funkciju. „Takve biljke su ranije završile vegetaciju“, kaže ona. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava, na lokalitetima gde je bilo više padavina, ali i na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika, uprkos lošim vremenskim uslovima, lisna masa je očuvana i biljke su u solidnom stanju. „Početak žetve očekujemo tokom ove nedelje, a na osnovu procene, predviđa se da će prinos biti za 50 odsto manji od višegodišnjeg proseka“, ističe Ilić.
Kada je reč o Mačvanskom okrugu, prema rečima savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo Darka Simića iz PSS Šabac, ove godine su zahvaljujući mehanizaciji koju su dobili putem projekta pokušali da stanu na crtu vremenskim neprilikama. „Napravili smo oglede na poljoprivrednim gazdinstvima, ne bi li pronašli način i izborili se protiv ovih klimatskih promena“, kaže on i dodaje da su agrotehničke mere podrivanja i kalcifikacije zemljišta obavezne, naročito u sušnim godinama kako bi se plužni đon razbio, a pH povećao. Veliki problem, dodaje on, je nedostatak dubinske vlage koju bi zemlja trebala da dobije u zimskim mesecima. Međutim, u tom periodu godinama nema dovoljno padavina u vidu kiše i snega, pa ono malo kiše koja padne na proleće nije blagodat, već problem. „Napravili smo oglede na poljoprivrednim gazdinstvima, ne bi li pronašli način i izborili se protiv ovih klimatskih promena“, kaže Simić. „U ravničarskom delu se to odražava na taj način što se javlja vodeno ogledalo, pa dolazi do prekida komunikacije između površinskog i dubinskog sloja zemljišta usled izraženog plužnog đona“, objašnjava on. Kada je reč o prosečnom prinosu u ovom delu naše zemlje, savetodavac napominje da je stanje šarenoliko. „Parcele su jako različite. U ekstenzivnijim predelima usevi nisu tako loši, ali i tamo gde smo radili pomenute oglede prinos je između 7 i 10 tona po hektaru. Negde čak i nema roda uopšte“, zaključuje Simić.
