Redukovana obrada je čest izbor ratara. Polemike se vode, da li redukovana obrada ima svoje prednosti? Iskustva u praksi i naučna istraživanja poslednjih godina pokazuju sve veću ravnopravnost redukovane obrade zemljišta i klasičnog dubokog oranja i predsetvene pripreme.
Sistem redukovane obrade zemljišta izvodi se jednostavno i brzo, postignuti prinosi pokazuju da su razlike izmedju oranja na 30 cm i redukovane obrade zanemarljive, a da su utrošak goriva, korišćenje mehanizacije i vreme daleko veći kod klasičnog načina obrade zemljišta za gajenje pšenice. Pri redukovanoj obradi troši se tri do četiri puta manje goriva nego klasičnom obradom. Manje je i naprezanje traktora pri tanjiranju, manje je lomova, pa je manje zastoja i jesenji radovi se lakše privode kraju. Mišljenja da se redukovana obrada zemljišta za setvu pšenice može primeniti samo u slučaju pogodnog preduseva, kao sto su strnine, suncokret ili soja, nisu apsloutno tačna, jer se pokazalo da ni kukuruz nije loš predusev.
Broj tanjiranja zavisi od tipa zemljišta i vlage kao i od kvaliteta usitnjenosti žetvenih ostataka predhodnog useva. Uglavnom su dovoljna dva tanjiranja, a u izuzetnim slučajevima tri unakrsna prohoda. Prva iskustva u redukovanoj obradi zemljišta ukazivala su da je 15 cm dubina koja zadovoljava sve zahteve gajenja pšenice. Medjutim, i sa redukovanom obradom na 10 cm može se dobiti solidan prinos.
