Prema analizi RaboResearcha, globalna proizvodnja mleka ove će godine dostići svoj vrhunac, dok se u 2026. očekuje znatno sporiji rast, a u Evropi čak i blagi pad.
Podaci pokazuju da je prosečna proizvodnja mleka u Evropi 2025. godine 0,4 odsto viša nego lane, čime je dostignut najviši nivo do sada. Ipak, već za iduću godinu analitičari predviđaju negativan trend. Slična kretanja beleže se i u drugim delovima sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kinu i Južnu Ameriku. Rast proizvodnje rezultat je viših cena mleka i nižih troškova stočne hrane. Rabobank navodi da su cene mleka u Novom Zelandu porasle za 27 odsto, a u Evropi za 18 odsto u odnosu na 2024. godinu. Uz to, globalno dobro snabdevanje tržišta stočnom hranom omogućilo je veću zaradu proizvođačima. Istovremeno, potražnja za mlečnim proizvodima ostaje skromna. U mnogim zemljama inflacija i pad potrošačkog poverenja negativno utiču na kupovnu moć građana, kako u prodavnicama, tako i u ugostiteljstvu.
Ekonomski uslovi za evropske farmere znatno su bolji nego prošle godine. Naime, proizvođači danas mogu za kilogram proizvedenog mleka da kupe prosečno 2,1 kilogram stočne hrane, dok je prošle godine taj odnos bio 1,8. Poboljšava se i zdravlje stada, sve je manje slučajeva prevremenog klanja krava, što ukazuje na to da farmeri zadržavaju životinje duže u proizvodnji. Ipak, sektor se suočava i sa izazovima. U Holandiji poljoprivrednici već plaćaju oko dva centa po litri mleka za zbrinjavanje viškova stajskog đubriva. Trenutno se zbrinjava oko 22 odsto ukupne količine stajnjaka, a analitičari predviđaju da bi taj udeo do 2026. mogao narasti na 31 odsto.
Dodatna neizvesnost dolazi iz Irske, gde se vodi rasprava o zadržavanju tzv. derogacije, posebnog režima koji omogućava veću gustinu stoke po hektaru. Ako se derogacija ukine, procenjuje se da bi irska proizvodnja mleka mogla da padne za 10 do 15 odsto. Time bi irski proizvođači snosili slične troškove kakve su holandski farmeri imali već 2025. godine.
