Ove godine su gotovo sve poljoprivredne kulture doživele pad u proizvodnji, a uzrok su vremenski uslovi koje pospešuju klimatske promene, od ranog cvetanja voćki do suše. Srbija mora planski da odgovori na ovaj izazov.
Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po poljoprivredu, piše Klima 101. Gotovo jedina „pozitivna” priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg proseka.
Sa druge strane, kukuruz je ove godine nastradao usled letnjih suša. Sa projektovanim prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025. je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2% manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine. „Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura”, kaže za Klima 101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. „Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko 2% površina ratarskih kultura.” Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu poljoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostat-a, Srbija ima među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru. Od ostalih izdvojenih kultura, ove godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva. I druge voćke, kao što su maline, šljive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine.
„U prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji”, dodaje Vuković Vimić. „Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret.” „Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u poljoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće.”
Izvor: Agrosmart
