Na Trgu Republike u Beogradu je 11. oktobra održan skup podrške Narodnom pozorištu pod sloganom „Narodno je narodno“, sa koga je kritikovana njegova uprava i resorni ministar kulture.
Na skup su pozvali sindikati baletskih i muzičkih umetnika i glumaca tog pozorišta, podržali su ih građani i studenti, a bilo je prisutno, po proceni reportera Danasa, par hiljada ljudi. Ansambl Drame tog pozorišta održao je 3. oktobra štrajk upozorenja ispred zgrade, kojem su se pridružili brojni građani, kolege i studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Protest je organizovan zbog stupanja na snagu novog Pravilnika o radu, koji glumci i umetnička javnost smatraju svojevrsnom cenzurom. I tokom ovog protesta čulo se negodovanje na pomen imena predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, Dragoslava Bokana i ministra kulture Nebojše Selakovića.
Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Pavle Jerinić je rekao da Ustav Srbije jamči sloboda mišljenja i izražavanja kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, prenela je televizija N1. Jerinić se zahvalio svima koji su došli i što pružaju podršku ansamblu Narodnog pozorišta u borbi da, kako je kazao, obogate unutrašnji život naroda, piše na sajtu te televizije. „I to nasuprot višegodišnjim tendencijama i nastojanjima raznoraznih televizija, da u narod usade ideju, da je jedina perspektiva, jedina ispravna i moguća perspektiva jurnjava za egzistencijom i niskim strastima. Zli jezici bi rekli da je ovaj naš posao uzaludan, da je to Sizifov posao, ali ja se ne slažem sa njima, naš posao je daleko teži“, rekao je Jerinić. Dodao je i da je njihov posao teži jer, kako je naveo, „Sizif je gurao kamen, a mi guramo i Upravni odbor, i upravu, zajedno sa ministrom Selakovićem napolje“.
Sa bine je nedašanja upravnica Narodnog pozorišta Vida Ognjenović rekla da je dnevni red skupa „odbrana pozorišta, struke i kulture“, te da se to brani od onih čije je uverenje da je kultura propagandna služba vlasti.
Protest je počeo izvođenjem himne Srbije , a završen je pesmom „Vostani Serbie“, dok su u međevremenu izvedeni segmenti baletske predstave i opere.
