Ogromne površine pašnjaka širom Srbije godinama su zapuštene, zarasle u korov i šiblje. Ti tereni, koji bi mogli biti oslonac razvoju stočarstva, sada su često bez ikakve upotrebe.
Stručnjaci upozoravaju da država i lokalne samouprave ne koriste dovoljno pašnjake, iako bi pravilno uređenje i raspodela pašnjaka mogli značajno doprineti govedarstvu, naročito u okviru sistema krava–tele. U poslednjih deset godina Srbija beleži stalni pad broja goveda i ovaca, dok se sela prazne, a stočari se suočavaju s niskim otkupnim cenama, skupom hranom i administrativnim preprekama. Neuređeno poljoprivredno zemljište, naročito pašnjaci, dodatno otežava opstanak malih gazdinstava koja se bave stočarstvom.
Prema procenama, veliki broj hektara državnih pašnjaka ostaje neizdat u zakup, dok se deo koristi suprotno nameni. Poljoprivrednici ističu da su potrebne jednostavnije procedure za zakup poljoprivrednog zemljišta, kao i bolja kontrola korišćenja od strane Uprave za poljoprivredno zemljište. Smatra se da bi transparentniji sistem zakupa mogao podstaći više poljoprivrednika da uđu u stočarsku proizvodnju, posebno u područjima sa prirodnim uslovima pogodnim za ispašu.
Model krava–tele, koji podrazumeva uzgoj krava bez muže i prodaju teladi, pokazao se uspešnim u brojnim evropskim zemljama. Ovaj sistem je naročito pogodan za pašnjačke površine, jer zahteva manje ulaganja i doprinosi očuvanju prirodnih ekosistema. Stručnjaci smatraju da bi šire uvođenje ovog modela u Srbiji moglo da pomogne oporavku govedarstva, ali i da doprinese ruralnom razvoju.
Bez sistemske podrške države teško je očekivati oporavak stočarstva. Potrebne su usklađene mere agro politike, koje bi obuhvatile subvencije za stočare, podsticaje za korišćenje pašnjaka i programe edukacije za mlade poljoprivrednike.
Srbija ima resurse, ali su potrebni bolja organizacija, plan i strateški pristup da bi se obnovio nekadašnji stočni fond.
Ako se pašnjaci Srbije stave u funkciju razvoja stočarstva, ako se pojednostavi zakup zemljišta i uvedu stabilne mere podrške, Srbija bi mogla ponovo postati zemlja kvalitetnog mesa i mleka.
To bi donelo ne samo ekonomski rast, već i novu nadu za ruralni razvoj i povratak života u sela.
