Srpska napredna stranka sinoć je u Kristalnoj dvorani u Zrenjaninu obeležila 17 godina postojanja. Zrenjaninci su se tokom jučerašnjeg dana više puta zapitali da li je zaista bilo neophodno da zbog dolaska jednog čoveka pod opsadnim stanjem bude ceo grad.
Proslavili su naprednjaci 17 godina postojanja i rada svoje stranke. Pod svetlima reflektora, sa zastavama Srbije u rukama i uz skandiranje „Aco Srbine“ veličali su infrastrukturne projekte realizovane za vreme njihove vlasti, „uspehe“ u unutrašnjoj i spoljnoj politici i još mnogo toga. Pristizali su tokom dana naprednjaci iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske, što autobusima i mini busevima, što privatnim automobilima. Svi doterani i spremni za proslavu.
Međutim, oko Kristalne dvorane, u kojoj je proslava održana, raspoloženje je bilo daleko drugačije od onog u njoj. Nekoliko dana na terenima su bile ekipe komunalnih preduzeća koje su uređivale put, kojim je predsednik dolazio. Krpljene su rupe, sečeno je šiblje, košena trava, prekrečeni su grafiti… Sve što komunalna preduzeća inače retko rade kada ih pozovu obični zrenjaninski smrtnici. Ali kad dolazi predsednik priča je drugačija. Sve mora da sija, sve mora da miriše, sve mora da je savršeno. Sem toga, Zrenjaninci tokom jučerašnjeg dana nisu mogli da se kreću slobodno ulicama svog grada. Većina ulica bila je zatvorena za saobraćaj, autobusi i automobili bili su parkirani na sve strane, saobraćaj je nespretno regulisan. A na kraju krajeva, u samoj Kristalnoj dvorani najmanje je bilo Zrenjaninaca, što i ne čudi jer je od poslednje Vučićeve posete, Zrenjanin ostao bez 10.000 stanovnika, a prosečna zarada je 10.678 dinara niža od republičkog proseka.
Nisu juče Zrenjaninci imali šta da slave. U zdravu pijaću vodu kojom se pohvalio predsednik ispred kog nije stajala flašica česmuše već flašica kupovne vode, Zrenjaninci ne veruju. U blagostanje, napredak i bolji život takođe ne veruju jer u Zrenjaninu nema ni naznaka takvog života u budućnosti. I poslednje, ali i najvažnije, Zrenjaninci juče nisu želeli da slave već da u tišini i sa tugom podsete na nevine žrtve streljane u Šumaricama u Kragujevcu.
