Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima.
„Strategija predstavlja prvi pokušaj da srpsko pčelarstvo učinimo otpornijim na klimatske promene, koje ga trenutno dramatično ugrožavaju. Skoro da nema sezone u kojoj nema štete u pčelarstvu zbog nekada neočekivanih ekstrema u vremenskim prilikama“, navode iz SPOS-a. Kako ističu, ekstrema je uvek bilo, čak i mnogo većih nego danas, ali nikada ovako upornih i učestalih, te je pčelarstvo postalo jedna od najpogođenijih grana privrede. „Tačno je da gro uspeha u pčelarstvu zavisi od mlade matice, sledstvenog snažnog pčelinjeg društva, pravovremenog suzbijanja varoe i rojevog nagona, pravilnog izbora pčelinje paše i njene lokacije. Sve to pada u vodu ako tokom perioda medobranja bude nepogodno vreme – prehladno, pretoplo, kišovito, vetrovito, preniska vlažnost vazduha.“
Napominju i da je pčelarstvo u jednom pogledu manje ugroženo od ostatka poljoprivrede, jer se pčele mogu seliti na pogodnije lokacije i veće nadmorske visine gde medonosno bilje kasnije cveta, dok voćnjaci, vinogradi i kukuruz ne mogu da se pomeraju, te ako ih klimatski ekstremi oštete, tome leka više nema, sezona propada. U izrađenoj strategiji detaljno se objašnjava pojam i poreklo klimatskih promena i njihov uticaj na samo pčelarstvo.
„Najveći uticaj klimatskih promena na pčelarstvo ogleda se kroz kasne mrazeve, neuobičajeno hladno ili toplo vreme tokom prolećnog razvoja i perioda iskorišćenja pčelinjih paša, učestalih nevremena sa gradom i obilnim kišama, ali i pretoplim zimama. Posebno ne smemo zanemariti njihov uticaj koji menja biologiju bolesti i parazita pčela, ali i ishranu pčela“, pojašnjavaju. Zbog sveopšteg ispuštanja ogromnih količina ugljen dioksida u atmosferu, dodaju, više ništa nije kao nekada. „Manja je količina belančevina u polenu, temperature utiču na stvaranje manje količine polena.“
Strategija, dodaju, obuhvata najvažnije praktične radnje koje treba preduzeti kako bi se od prirode izvukao maksimum koji je moguć u nepovoljnim vremenskim uslovima za medenje biljaka i sakupljanje nektara od strane pčela, kao što su adekvatno gajenje i poboljšanje pčelinje paše.
Autorsi su predsednik SPOS-a, dr Rodoljub Živadinović, pčelari Srđan Stanojević i Goran Tomić i glavni urednik lista Srpski pčelar, inženjer Vlastimir Spasić. Kako navode, ovaj dokument pripreman je dugo i značajno će pomoći pčelarima u otklanjanju dela posledica klimatskih promena. Najveći deo Strategije biće štampan i u časopisu Srpski pčelar, a na sajtu SPOS-a je objavljena u celosti.
