Mladi u Srbiji pokazuju trajni pad poverenja u institucije, političke aktere i stranke a proteste i studentske blokade opisuju kao proces bez jasne strategije i održive organizacije, pokazalo je istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).
Nalazi istraživanja pod nazivom „Mladi na prekretnici: Pomak udesno i evropska dilema“ su pokazali da se izvori informisanja mladih sve više premeštaju na društvene mreže, uz raskorak između prepoznavanja dezinformacija i svakodnevnih navika. „Učesnici ističu korupciju, pravnu nesigurnost, nejednake mogućnosti za napredovanje i slabu institucionalnu odgovornost kao glavne razloge političkog zamora… Odnos prema EU kombinuje pragmatično uvažavanje koristi sa sumnjom u konkretan učinak EU aktera u Srbiji, uz uverenje da se ključne promene mogu postići samo unutrašnjom reformom društva“, dodaje se.
Mladi navode da su protesti vremenom izgubili energiju, plan i egzekuciju, kao i da su političari koji su se naknadno priključili percipirani kao oportunisti. „Posledica toga je manja spremnost za političko učešće, uključujući i izlazak na izbore, jer mnogi ne vide ponudu koja zaslužuje podršku. Blokade su ostavile i lične posledice, poput prekinute nastave i otežanog studiranja, što je dodatno oslabilo entuzijazam“, piše u rezultatima istraživanja.
Mladi opisuju Srbiju kao sistem u kojem korupcija, pravna nesigurnost i nejednake mogućnosti onemogućavaju lični razvoj i političku veru u promenu, dok odsutnost poverenja u institucije oblikuje njihovu političku distancu i skepticizam. „Veruju da budućnost Srbije zavisi od unutrašnje reforme i razvoja kulture odgovornosti, a ne od kratkotrajnih protesta ili promene lica u vrhu vlasti. EU se vidi kao poželjan model uređenosti, ali mladi smatraju da evropske integracije imaju smisla samo ako Srbija prvo reši unutrašnje institucionalne slabosti“, navodi se u rezultatima istraživanja.
Evropske vrednosti povezuju sa poštovanjem mladih, pravdom i funkcionalnim institucijama ali očekuju da se ti standardi usklade sa tradicijom i društvenim kontekstom Srbije. Uprkos određenom jačanju desničarskih i evroskeptičnih stavova, većina i dalje vidi modernizaciju kao neizbežan pravac razvoja Srbije. Pokazalo se da mladi očekuju jasniju komunikaciju o ulozi EU, dosledniji odnos prema demokratskim standardima, ulaganje u medijsku pismenost, više rada sa studentskim i lokalnim inicijativama i veći institucionalni integritet u domaćem okviru.
