Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da bi školski časovi možda trebalo da se skrate. Istakao je da cilj nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama već da budu koncentrisaniji. Nastavnici i pedagozi, s druge strane, upozoravaju na moguće posledice.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić istakao je da je skraćivanje časova ozbiljna problematika. Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje nove nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta – kazao je Antić. Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta. Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga – rekao je Antić.
Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta. Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate – rekao je on. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama. Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija – zaključio je Antić.
Učiteljica jedne beogradske škole je navela da đaci mogu da održe koncentraciju i duže od 45 minuta. Mi radimo na međupredmetnoj povezanosti, da nema jasne granice između časova. Gradivo se širi u koncentričnim krugovima i časovi su dinamični jer imaju znanja iz prethodnih razreda – objasnila je ona. Istakla je da časovi treba da se drže tako da učenici budu aktivni tokom obrade novog gradiva. Ukoliko učitelji ili nastavnici pričaju pola sata bez prekida, đacima to postaje zamorno i gube koncentraciju vrlo brzo. Međutim, ako je čas dinamičan, onda oni nemaju nikakav problem sa koncentracijom i mogu da budu veoma aktivni – zaključila je učiteljica.
Pedagoškinja i psihološkinja Jelena Kenić smatra da skraćivanje časova ne bi donelo pozitivne promene. Mislim da treba da se bavimo time zbog čega je došlo do smanjene pažnje kod dece i šta je to u ranom razvoju što utiče da deca u prvom, drugom i ostalim razredima deluju kao da nisu dovoljno spremna da održe svoju pažnju 45 minuta, kaže ona. Kenić je dodala da današnje generacije sigurno drugačije funkcionišu od prethodnih zato što se sve ubrzalo. To vidim kod onih najmlađih kad ih testiram za polazak u prvi razred. Vidim da su nešto slabije verbalne sposobnosti, deca su manje govorljiva, više glasova ne znaju da izgovore. Mnogo ređe se susreću sa olovkom, mnogo ređe sa pisanjem i imaju nešto slabiju pažnju– navela je ona. Napomenula je da misli da je izloženost telefonima doprinela tome da im pažnja bude smanjena.
