Mladi u Srbiji kao najozbiljnije pretnje po ličnu bezbednost ocenjuju mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje, navodi se u danas objavljenom istraživanju.
Istraživanje „Bezbednosni kompas: stručna analiza bezbednosti mladih i nasilju nad mladima“ izradila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Prosečna ocena lične bezbednosti mladih u Srbiji je 3.44 (na skali od jedan do pet), pri čemu se mladi osećaju najsigurnije u poznatim mikro okruženjima, školi/fakultetu, komšiluku i na radnom mestu, gde postoje poverenje i predvidivost, navodi se. Kako se prostor širi ka javnom i političkom okruženju, javni prevoz i protesti, osećaj bezbednosti opada, piše u istraživanju.
Mladi vide kao pretnju ili rizik i političku polarizaciju i govor mržnje u javnom prostoru (3.92), saobraćajne nesreće (3.61) i širenje ekstremističkih ideja i nasilja motivisanog ekstremizmom (3.60). Nešto niže ocene u proseku dobili su i organizovani kriminal (3.43), digitalno nasilje i zloupotreba podataka (3.42), mogućnost izbijanja oružanog sukoba (3.23), te sitni kriminal (3.17), precizira se. Navedeno je da se otprilike polovina mladih (51,4 odsto) uzdržavala od učešća u protestima i drugim javnim skupovima. Oko 38 odsto mladih se uzdržalo od izražavanja stavova na društvenim mrežama zbog straha od negativnih posledica po ličnu bezbednost, dodaje se.
Analiza KOMS-a obuhvata percepciju lične bezbednosti mladih, nacionalnu bezbednost, zaštitu osnovnih građanskih prava i sloboda, radikalizaciju i (nasilni) ekstremizam. Tu je i rodno zasnovano nasilje, vršnjačko nasilje i bezbednost u školama, digitalno nasilje i bezbednost na internetu.
Poverenje u državne institucije sa ovlašćenjima u oblasti nacionalne bezbednosti je izrazito nisko – najniže u predsednika države, zatim u Vladu i Skupštinu Srbije, a nakon toga u Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativnu agenciju, dodaje se. Sa druge strane, Vojska Srbije je dobila najbolju ocenu (2,29), piše u istraživanju.
Navodi se da je 17,6 odsto mladih koji su učestvovali u protestima doživelo verbalno nasilje od strane policije, a 26,2 odsto verbalno nasilje od strane učesnika kontra-protesta. Kada je reč o fizičkom nasilju, 11,5 odsto ispitanika prijavilo je da je doživelo fizičko nasilje od strane policije, a 10,1 odsto od strane učesnika kontra-protesta, dodaje se.
