Rimokatolička crkva, protestantske denominacije, anglikanska zajednica, kao i svi drugi hrišćani koji poštuju gregorijanski kalendar danas obeležavaju Božić, dan kada se veruje da je rođen Isus, najradosniji hrišćanski praznik.
U Rimokatoličkoj crkvi se u noći između Badnjeg dana (24. decembra) i Božića (25. decembra) služi sveta misa koja se zove polnoćka. Božićno slavlje traje nekoliko dana, kod rimokatolika do praznika Sveta tri kralja, koji je 6. januara.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu. Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog boga sunca, Sola.
Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima imaju i vernici. Ručak je svečan i bogat, a za stolom se okuplja cela porodica. Jede se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, hladetina, peciva i brojna druga jela. Posle ručka Božić se čestita rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Za božićne praznike velika pažnja posvećuje se i jelci, koja ima posebno mesto u svakoj porodici, a poklone dobijaju deca koja recituju, pevaju i sviraju božićne pesme.
Papa Lav XIV istakao je u božićnoj propovedi na Badnje veče, da priča o Isusovom rođenju u štali, zbog nedostatka mesta u svratištu, podseća hrišćane da odbijanje pomoći siromašnima i strancima danas znači odbacivanje samog Boga. Papa, koji je brigu o migrantima i siromašnima postavio kao ključne teme svog ranog pontifikata, rekao je da Isusovo rođenje pokazuje Božiju prisutnost u svakom čoveku, dok je predvodio svetu misu u Bazilici Svetog Petra, okupljajući više od 6.000 vernika unutar crkve. „Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog“, poručio je papa. Papa je citirao i bivšeg papu Benedikta XVI, koji je isticao da svet ne vodi računa o deci, siromašnima i strancima. „Dok nas iskrivljena ekonomija navodi da ljude tretiramo kao običnu robu, Bog postaje poput nas, otkrivajući beskrajno dostojanstvo svake osobe“, rekao je Lav XIV.
Kardinal Ladislav Nemet je u svojoj Božićnoj poslanici poručio da „različitost u našem društvu ne bi trebalo da dovodi do mržnje, do dubokih podela, koje vidimo na svakom koraku, nego baš do stvaranja jednog boljeg društva gde će svaka dobra stvar i vrednost naći svoje mesto u jedinstvu države Srbije“. „Srbija je jedna od najhrišćanskijih zemalja u Evropi, sa preko 85 odsto stanovništva koje se javno izjašnjava da je hrišćansko. Kolika bi to bila snaga kada bismo živeli prema učenju Isusa Hrista, koji je došao među nas da nam pokloni puninu života“, istakao je kardinal Nemet.
