Stotine ljudi širom Srbije dobile su otkaze ili su premeštene na niža radna mesta zbog podrške ili učešća u protestima, ali i zbog odbijanja da idu na skupove Srpske napredne stranke. Na udaru režima su i javni i privatni sektor, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Odmazda nad neistomišljenicima zahvatila je celu zemlju i sve sektore. Više od 100 ljudi podelilo je sa BIRN-om iskustva – među njima su nastavnici i univerzitetski profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici gradskih komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici, umetnici. BIRN je obavio detaljne intervjue sa njih 40. Neki su radili u javnoj upravi, neki u preduzećima u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu, a drugi u privatnim kompanijama; svi su rekli da su dobili otkaz, premeštaj ili bili izloženi uznemiravanju jer su podržali studentske zahteve ili odbili da učestvuju u kontra-protestima koje je organizovala Srpska napredna stranka. „Čak i neutralni više nisu smeli biti neutralni. I njih su kažnjavali“, rekao je za BIRN izvor iz Ministarstva poljoprivrede koji je želeo da ostane anoniman.
Brankica Janković, koja je do decembra bila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kaže da su pritužbe na političku diskriminaciju ranije bile sporadične, ali da je njena kancelarija ove godine otvorila 54 predmeta. „Broj formiranih predmeta nije isti kao ukupan broj obraćanja, tu nisu uključeni svi ljudi koji su dolazili ili zvali, tako da je stvarni broj znatno veći“, objašnjava Janković.
Prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika i medijskom monitoringu nevladine organizacije Građanske inicijative, više od 100 nastavnika ostalo je bez posla u talasu otpuštanja pred novu školsku godinu, a smenjeno je najmanje 25 direktora škola.
Dok nekim sagovornicima BIRN-a poslodavci nisu direktno ili eksplicitno pominjali proteste, drugima jesu i usmeno i pisano, a odmazda nije ograničena samo na javni sektor. Jedna osoba je rekla da je bila primorana da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa nakon što je podelila objavu na privatnim društvenim mrežama. Jedan radnik privatne firme koji je podržao proteste kaže da je vlasnik došao u kancelariju i „rekao da su ga zvali sa vrha SNS i rekli mu da mora da mi da otkaz“.
Mario Reljanović, stručnjak za radna prava i viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu, objašnjava da u talasu otkaza ima i slučajeva kada nije prekršen Zakon o radu, ali da ono što im jeste zajedničko je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije. Prema njegovim rečima, Ustav i zakoni štite pravo na građanske slobode kako u fizičkom, tako i u digitalnom prostoru, što ne treba mešati sa političkim delovanjem na radnom mestu: „Pričanje o društvenim stvarima, društveno-aktualnim stvarima, nije politika. Ako kažem da ću ići na protest, ni to nije politička aktivnost. Ako kažem, sada bi trebalo da se učlaniš u tu i tu partiju, da ideš na njihov miting – to je političko delovanje.“
Mediji su izveštavali i o odmazdi prema privatnicima – nekima su prostorije napadali unajmljeni batinaši, a nekima dolazile inspekcije. Nekoliko preduzetnika reklo je da su izgubili poslove sa javnim preduzećima ili kompanijama za koje su radili kao podizvođači na javnim poslovima.
Mnogi ljudi koji su razgovarali sa BIRN-om, ali su želeli da ostanu anonimni, zapravo su izgubili posao ne zato što su podržavali proteste, već zato što su odbili da dođu i pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci.
Širom zemlje, ljudi na rukovodećim pozicijama takođe su degradirani ili smenjeni jer su odbili da nalože svojim podređenima da prisustvuju mitinzima „naprednjaka“.
