Odabrani tekstualni odlomci, arhivske fotografije i četiri tematske celine, među kojima i Andrićeva veza sa Beogradom, čine izložbu „Andrić: priča ostaje“, koja je otvorena u Atrijumu Biblioteke grada Beograda, povodom 50 godina od smrti nobelovca Ive Andrića (1892-1975).
Autor izložbe Marjan Marinković pročitao je uvodni tekst iz kataloga, naglasivši da postavka nema ambiciju da pruži celovit prikaz Andrićevog života i dela, već da kroz pažljivo birane fragmente ponudi jedno moguće čitanje piščeve ličnosti i njegov angažman u kulturi.
Dobrodošlicu posetiocima poželeo je vršilac dužnosti direktora Biblioteke grada Beograda Nenad Milanović, istakavši da je reč o prvoj izložbi otvorenoj tokom njegovog mandata. „Bez obzira da li govorimo o književnicima, umetnicima, državnicima ili naučnicima, to su ljudi kojima treba da ukažemo dužnu pažnju. Andrić je jedan od nas, jedan od naših velikih”, naglasio je Milanović, podsetivši da su prethodnih godina obeležene i druge važne godišnjice vezane za Andrića, od Nobelove nagrade do podizanja spomenika i ispisivanja citata iz „Znakova pored puta” na Andrićevom vencu.
Predsednica Upravnog odbora Zadužbine „Ivo Andrić” Zlata Bojović ocenila je da postavka omogućava poseban, neposredan susret sa piščevim delom i mišlju. „Ova izložba nam omogućava da se u okruženju fotografija i misli Ive Andrića ne osećamo kao među nemim slikama, već među njegovim živim rečima”, rekla je Bojović.
Izložba „Andrić: priča ostaje”, čiji dizajn potpisuje Amalija Vitezović, biće otvorena za publiku do kraja januara u Biblioteci grada Beograda.
