Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o smrtnosti, u Srbiji je u 2024. godini najviše ljudi umrlo od bolesti sistema krvotoka, što obuhvata srčane i krvne bolesti, poput infarkta i moždanog udara. Drugi najčešći uzrok smrti bili su tumori, a treći bolesti sistema za disanje.
Kardiovaskularna oboljenja su najčešće bolesti u opštoj populaciji i obuhvataju veći broj bolesti. Više od polovine ovih oboljenja u svojoj osnovi ima aterosklerozu (začepljenje krvih sudova masnim naslagama), što dovodi do angine pektoris i infarkta miokarda, moždanog udara i periferne vaskularne bolesti, koja se manifestuje lošom perifernom cirkulacijom i gangrenom. Pored ovoga, veliki broj kardiovaskualrnih bolesti nastaje zbog poremećaja srčanog ritma, srčane slabosti, bolesti srčanih zalistaka, upala srčanog mišića i perikarda, kao i zbog tromboembolijskih oboljenja vena i njihovih komplikacija. Posebno se izdvaja arterijska hipertenzija kao jedna od najčešćih manifestacija kardiovaskuualrnih oboljenja koja je prisutna u oko 30–35% odrasle populacije.
Kardiovaskularne bolesti takođe su najčešći uzrok smrti jer se razvijaju polako, često neprimetno. Simptomi mogu biti nejasni ili da se jave kasno, što otežava pravovremenu dijagnozu i lečenje, dok se šanse za komplikacije povećavaju. Uzroci za nastanak kardiovaskularnih oboljenja povezani su sa savremenim načinom života, poput pušenja, nezdrave ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i društvenim faktorima, poput slabe zdravstvene kulture i navikama u ishrani gde dominiraju ugljeni hidrati i životinjske masti.
Hronična oboljenja i faktori rizika poput visokog krvnog pritiska, šečerne bolesti, povišenog holesterola i gojaznosti povećavaju opasnost od bolesti krvotoka. Najugorženije od kardiovaskularnih bolesti su starije osobe, jer posle pedesete i šezdesete godine života rizik raste. Muškarci su u većem riziku tokom života, ali se rizik kod žena povećava nakon menopauze, te je rizik podjednak među polovima u starijoj dobi. Zbog savremenog načina života i umnožavanja faktora rizika, granica za kardiovaskularne bolesti je pomerena, pa u svetu sve veći broj osoba razvija ova oboljenja nakon pedesete godine života, pa i ranije.
Prevencija je ključna kada su kardiovaskularna oboljenja u pitanju. Najvažniji segment prevencije je kontinuirana zdravstvena edukacija. Mere koje mogu redukovati oboljevanje i smrtnost od kardiovaskualrnih oboljena, a koje zavise od zdravstvenog sistema, obuhvataju organizaciju, ali i odlazak na preventivne preglede i akcije skrininga, bolju kontrolu faktora rizika (pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje faktora rizika: visok krvni pritisak, dijabetes melitus, povišene masnoće u krvi, gojaznosti.
Kako bi se kardiovaskularna oboljenja prevenirala, treba smanjiti unos masne i slane hrane, životinjskih masti, svih vrsta testa, slatkiša, konzervirane i prerađene hrane i povećati unos svežeg voća, povrća, ribe i kuvanih jela. Fizička aktivnost treba da bude svakodnevna navika i glavno oruđe protiv stresa. Prestanak pušenja i konzumacija alkohola, redukovana količina hrane i mršavljenje takođe su načini prevencije.
