Savindan ili Dan Svetog Save je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara, kojim se obeležava uspomena na Svetog Savu, princa dinastije Nemanjića, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.
Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima. Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije, a proglašen je i za školsku slavu.
Na ovaj dan, život Svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na njegov život i delo. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine po starom kalendaru, u gradu Trnovu u Bugarskoj. Rođen u 12. veku kao Rastko Nemanjić, sin vladara, mogao je da izabere moć i ugled. Umesto toga, izabrao je teži put: odricanje, učenje i veru. Postao je monah, zatim duhovni vođa, na kraju osnivajući nezavisnu Srpsku pravoslavnu crkvu. Ali ono što je danas živo nije samo njegovo istorijsko delo, već i ljudska poruka koju je ostavio za sobom: znanje, dijalog i odgovornost.
Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je spevana poznata Himna Svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje opšta školska slava u Srbiji.
Danas je atmosfera u srpskim školama drugačija. Učionice se ispunjavaju pesmama, poezijom i kratkim priredbama koje su učenici pripremili. Deca recituju tekstove posvećene Svetom Savi; nastavnici govore o njemu kao o nekome ko je duboko verovao u vrednost obrazovanja. U crkvama se služe svečane liturgije. Vernici pale sveće, mole se i slušaju drevne reči koje i dalje govore sadašnjosti.
Praznik Svetog Save ne zaustavlja se na granicama Srbije. U srpskim zajednicama u inostranstvu, od Zapadne Evrope do Severne Amerike, 27. januar postaje prilika da se članovi zajednica okupe, govore svoj jezik i da se mlađim ljudima kaže ko su im bili preci i odakle su.
Za Savindan su vezani i brojni običaji: stoka se ne tera u šumu, iz straha od vukova, ništa se ne sme raditi sečivom, britve se ne otvaraju da bi vucima čeljusti ostale sklopljene, žene ne smeju ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku, ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
