Monografija o Projektu „Jadar“, koju potpisuje 26 nezavisnih autora, ukazuje da je planirana eksploatacija jadarita tehnički i ekološki neizvesna, ekonomski neisplativa za Srbiju i pravno sporna, uz ozbiljne rizike po zdravlje ljudi, prirodne resurse i društvenu stabilnost.
Na ovoj monografiji radilo je 26 nezavisnih autora, a podeljena je na četiri poglavlja koja ukupno sadrže 18 radova: Jadarit – Procesi, Jadarit – Živi svet, Jadarit – Ekonomski efekti projekta i Jadarit – Društveni uticaji projekta. Analiza pokazuje da je Projekat „Jadar“ jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije koji je tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.
Ističe se da su planirani procesi prečišćavanja voda složeni i teško ostvarivi u praksi. Planirana godišnja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu. Poseban rizik, dodaje se, predstavljaju više od 70 miliona tona jalovine, kao i toksičnost litijuma i bora, zbog čega je kontaminacija prostora realna opasnost. Upozoravaju i da bi rudnik i prateća infrastruktura zahvatili stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog područja, u kojem živi oko 20.000 ljudi, dok bi zagađenje vazduha, zemljišta i voda moglo da se proširi i van same lokacije.
Poglavlje „Jadarit i živi svet” ukazuje da litijum i bor predstavljaju ozbiljnu pretnju prirodi, jer se njihovo uklanjanje iz životne sredine smatra praktično neizvodljivim. Ukazuje se da se litijum i bor lako usvajaju iz zemljišta, čime ugrožavaju poljoprivredne kulture, žitarice, povrće i voće, izazivajući smanjenje prinosa ili potpuno uništavanje useva. Dodaje se da njihova akumulacija u biljkama dovodi do ulaska toksičnih elemenata u lanac ishrane, sa posledicama po životinjski svet i zdravlje ljudi.
Rad „O pravnim aspektima Projekta Jadar“ ukazuje na sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uključujući izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira koje su omogućile njegovo sprovođenje bez adekvatne kontrole. Ukazuje se na kršenje načela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na donošenje odluka najviših državnih organa koje su omogućile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu državnih organa i nosioca projekta.
U analizi se navodi da bi ekonomski efekti projekta za Srbiju bili minimalni, dok bi rizici i troškovi bili izuzetno visoki. Kako je objašnjeno, projekat donosi zanemarljive prihode za državu, prosečno 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, ili 4,1 evro u optimističnom scenariju kapitalnog učešća države od 20 odsto, što ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra. Čak 95 odsto ekonomskih koristi odlazi kompaniji „Rio Tinto“, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od pet odsto, podstili su.
