Svetski fond za prirodu (WWF) predstavio je danas u Privrednoj komori Srbije metodologiju kojom se može izmeriti kako hrana koja se nudi u maloprodaji utiče na životnu sredinu, kao i načine pomoću kojih mogu da se preokrenu prehrambene navike u korist ljudi i prirode.
„U metodologiji koju smo predstavili za više od 40 predstavnika trgovinskih lanaca, prehrambene industrije i stručnjaka za proizvodnju hrane, ponudili smo koncept koji počiva na dva stuba – planetarno zdrava ishrana i ekološki otisak potrošačke korpe. Reč je o naučno zasnovanom modelu za zdravu ishranu koju dobijamo iz održivog prehrambenog sistema zasnovanog na preporučenom unosu različitih grupa namirnica (voća, povrća, mahunarki…) koje su istovremeno dobre za ljudsko zdravlje i imaju manji uticaj na životnu sredinu“, kazao je menadžer za saradnju sa korporativnim sektorom u Svetskom fondu za prirodu (WWF) Adriji Uroš Delić.
Objašnjeno je da je WWF, kako bi podržao prelazak s postojeće na održivu ishranu, razvio naučno utemeljenu Metodologiju za maloprodajne lance – koja im omogućava da mere, prate i postepeno unapređuju ravnotežu svog asortimana hrane u skladu sa referentnim vrednostima „Dijete za zdravlje planete“. Umesto da se fokusira na pojedinačne proizvode, metodologija pomaže maloprodajnim lancima da sagledaju i usmeravaju svoj ukupni prehrambeni portfolio, podstičući dugoročne promene ka zdravijim obrascima ishrane, povećanom unosu namirnica biljnog porekla i smanjenju prekomerne potrošnje proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane sa visokim sadržajem masti i šećera, saopštio je WWF.
Trenutno, osam evropskih država radi na tome da ispita zastupljenost proizvoda sa proteinima biljnog porekla u trgovinskim lancima, analizira potrošačke navike svojih kupaca i planove trgovaca i proizvođača hrane kojim bi bila uvećana ponuda održivih proizvoda. Plan je da nakon predstavljanja modela transformacije u narednim fazama usaglasi plan postepenog prelaska na održive i zdrave proizvode koje će rezultirati zdravijim izborima i navikama krajnjih potrošača.
Iz WWF-a su podsetili da se za proizvodnju hrane koristi 40 odsto ukupnog nastanjivog zemljišta na Zemlji i 70 odsto raspoložive vode, a kao rezultat proizvodnje hrane, proizvede se i četvrtina ukupnog procenta emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je WWF transformaciju prehrambenog sistema izdvojio kao jednu od četiri ključne transformacije u nameri da se očuva priroda.
