Pitanje opstanka vojne uniforme u eri generacije Z i digitalnih izazova postavlja se kao ozbiljan izazov za vojsku, posebno u atmosferi kada se Srbija sprema za značajan korak u vraćanju obaveznog služenja.
Posle više od deset godina pauze, muškarci od 18 do 30 godina će ponovo imati zakonsku obavezu da provedu određeno vreme u vojsci, dok će žene imati priliku da se dobrovoljno prijave. Postavlja se pitanje kako iskoristiti potencijale mladih, takozvane generacije Z, prilagoditi vojnu obuku njihovim potrebama.
Kako je ranije izjavio ministar odbrane Bratislav Gašić, ovaj potez uslovljen je i globalnim izazovima, ali i željom da Vojska Srbije dodatno osnaži svoje kapacitete i modernizuje obuku, On je pojasnio da će obavezni vojni rok trajati 75 dana što je, kaže, optimalno vreme za sticanje osnovnih vojničkih veština. Kako je on istakao, tokom prvih 60 dana kandidati proći osnovnu obuku u kasarnama, a potom će još petnaestak dana provesti na takozvanim logorskim položajima, gde će praktično primenjivati naučeno. Osim vojnog znanja, regruti će primati i platu za vreme služenja, a program je osmišljen tako da motiviše mlade da se prijave. Prilikom prisustvovanja referisanju o rezultatima analize stanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu krajem januara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi od decembra 2026. godine ili marta 2027. godine moglo da se krene sa obaveznim vojnim rokom, a da će u narednih mesec ili dva biti doneta ta odluka.
Generacija Z odrasla je uz Tik Tok izazove, mobilne ekrane i brze informacije, pa se postavlja pitanje da li će uniforma izdržati ritam nove generacije i kako vojska može da iskoristi njihove „supermoći“ – od digitalnih veština do rada u komandnim sobama. Upravo o tom sudaru tradicije i savremenog načina života, i kako će se vojska prilagoditi govori za „Blic“ vojni analitičar Aleksandar Radić. „Vrlo jednostavno, odgovor je da će vojska morati da se prilagodi. Ako se obnovi služenje vojnog roka, autoritet države je tu pred ispitom i ne postoji generacija Z ili bilo koja druga generacija za vojsku. Vojska se bavi obukom i popunom, ali na samom početku stoji važno pitanje – suočenje sa stvarnim psihofizičkim sposobnostima novih generacija“ kaže Radić.
Vojni analitičar osvrnuo se i na starije generacije koje su služile vojsku. „U normama je ostalo sećanje na stare, žilavije generacije, ali priča o srpskom vojniku seljaku pripada davnoj istoriji, pradedama generacije Z. Moramo prihvatiti protok vremena i mladima ponuditi program obuke koji je atraktivan, interesantan i dinamičan, posebno jer od 2011. nije bilo redovnog služenja vojnog roka. Generacija Z živi u ritmu brzih događaja i stalnih informacija, dok je vojska navikla na sporiji rad i praznine u vremenu. Upravo tu nastaje ozbiljno pitanje kako će sistem sprovesti naređenje i da li će se dovoljno potruditi da napravi savremen pristup, a ne da sve ostane samo puka forma“, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Govoreći o prednostima generacije Z, Radić posebno izdvaja rad sa dronovima i savremenim tehnologijama. „Mladi danas imaju prirodnu brzinu i snalaženje sa podacima. Idealni su za operatere FPV dronova, odnosno „First Person View“ sistema gde operater upravlja dronom preko direktne slike“, naveo je Radić.
