Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade, piše Demostat. To je za 1,5% više nego na početku godine, a za jedan procenat je veći i udeo hrane u prosečnoj potrošačkoj korpi.
Po pravilu, u Srbiji tek u ponekom od poslednjih meseci desi se situacija da zaposleni sa prosečnom platom pokriju prosečne mesečne troškove ili da radnici na minimalcu savladaju minimalnu potrošačku korpu. Uglavnom, zafali novca. Jer, u avgustu prošle godine prosečna plata iznosila je 105.590 dinara (902 evra). Prosečna korpa „težila” je 109.449 dinara (935 evra) a za hranu je, prema prosečnoj potrošnji, odlazilo 44.876 dinara (383 evra).
Statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova, četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 evra ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate. U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 evra (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu je potrebno 2.811 evra (što je za nekih 80 evra manje od dve prosečne plate) dok je u Ljubljani neophodno 2.919 evra (dve plate za oko 200 evra premašuju taj procenjeni trošak).
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture, nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor niti ono što je u Evropi standard, da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju. Drugim rečima, čak ni prosečna korpa ne pokriva stvarne potrebe porodica a još je veći apsurd obračunavanje minimalne potrošačke korpe. Ona kod nas još uvek postoji i obračunava se na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica. Trebalo bi da je „pokriva” minimalna zarada, ali osim što svedoči o siromaštvu, ova korpa je i znatno lakša od prosečne, pa često dobija naziv „gladna”.
Demostat je na početku godine pisao da se osim drugačije strukture namirnica u minimalnoj korpi i njihova količina znatno razlikuje a udeo hrane dostiže više od 47 odsto vrednosti ukupne potrošnje. U prosečnoj korpi nalazi se 36 kilograma proizvoda od žita, 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina… U minimalnoj nema ni hleba dovoljno: nalazi se 32,7 kilograma proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo hleb, samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka… I sindikati, sociolozi i ekonomisti ukazuju da minimalna korpa ne omogućava izlazak iz oskudice a da tako visoko učešće hrane u izdacima domaćinstava, i u grupi „prosečna” i kod „minimalna” – označava nizak standard stanovništva. Poređenja radi, porodice u SAD za troškove ishrane izdvajaju 6% potrošnje, u Velikoj Britaniji 8% a u Nemačkoj oko 11 %.
