Kada bi vlasti Srbije rešile da postupaju po svim preporukama Evropske unije, ODIHR i zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), ne bi u dogledno vreme mogle da promene negativan trend, ocenio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, povodom položaja Srbije na listi Indeksa percepcije korupcije (CPI).
Srbija je, prema listi Indeksa percepcije korupcije, protekle godine pogoršala svoj rezultat i prvi put je najlošija u regionu, navedeno je u objavljenim rezultatima, predstavljenim na konferenciji za novinare.
Indeks Srbije od 33 je za dva poena niži nego prethodne godine, a najniži od 2012. godine, kada je uvedena metodologija ocenjivanja na skali od nula (izuzetno korumpirane) do sto (veoma čiste). Poređenje po poziciji na tabeli u odnosu na broj rangiranih zemalja pokazuje da je to najlošiji plasman od 2004. godine, a pozicija Srbije je za čak 45 mesta lošija od najbolje zabeležene pre deset godina.
U odnosu na ostale zemlje sa Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, Srbija je najlošija i prvi put je iza Bosne i Hercegovine (34), dok su u celoj Evropi iza nje samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22). Ocena Srbija je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je, na konferenciji za novinare u Evropskoj kući, istakao da se prvi put dogodilo da je za Srbiju, ne samo geografski, Bosna i Herecegovina – zapad, kada je reč o percepciji korupcije. Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za dva indeksna poena, ali negativan trend traje devet godina, rekao je Nenadić, podsetivši da je zacrtani cilj u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije da Srbija do 2028. godine bude na nivou globalnog proseka – 42.
On je ukazao da je prošle godine, obeležene protestima, došlo do promene svesti među građanima i prvi put za 25 godina korupcija je percepirana kao najveći problem društva. „Zahtevi studenata i građana su se ticali odgovornosti i transparentnosti. Šta je rezultat? Nema odgovornosti, a transparentnost je došla na ‘kašičicu’ objavljivanjem dokumenata oko rekonstrukcije železničke pruge, koja je pokazala slabosti sistema“, ocenio je Nenadić.
On je naveo i primer postupanja tužilaštava, koja se nisu potrudila da sama pokreću postupke do sredine prošle godine, kada se saznalo da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu koja se tiče i aktuelnih ministara. Upitan da li su izbori način da se dođe do odgovornosti, Nenadić je ukazao da su u Srbiji mnogo puta izbori tome služili, ali to ne može biti cilj. Izbori ne mogu biti odgovornost za kršenje zakona, već za politiku koja se vodi, istakao je on.
