Studentski skup „Sretnimo se ponovo“ održan je juče u Kragujevcu i Orašcu, a završen je porukom vlastima da su im „ruke i značke krvave“ te da se narod Srbije „obavezuje da im sve naplati sa kamatom“.
Skup je počeo u Kragujevcu u prepodnevnim satima, a u 11.52 održana je šesnaestominutna tišina za 16 žrtava koje su stradale usled pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice. Bivša profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut kazala je na skupu u Kragujevcu da građani traže pravdu za one čija su prava „pogažena političkom samovoljom“. Ona je ocenila da je Sretenjski ustav donet 1835. godine nagovestio budućnost, a da su danas studenti vesnici „bolje budućnosti“. „U toj budućnosti moć onih koji su na vlasti ograničena je Ustavom i zakonima koji jednako važe za sve, i snažnim institucijama koje štite građane i njihova prava. U toj budućnosti uniforma žandarmerije ne daje odrešene ruke da se sprovodi nasilje“, rekla je Kleut. Na skupu u Kragujevcu govorile su i profesorke članice Slobodnog univerziteta Kragujevac koje su ocenile da se tokom 2025. godine „ogolila nesloboda i slabost Univerziteta“.
Po završetku ovog dela programa građani i studenti su u koloni dugoj više kilometara putovali do Orašca gde je oko 17:30 na trgu ispred Osnovne škole „Prvi srpski ustanak“ počeo drugi deo protesta „Sretnimo se ponovo“.
Otpuštena sekretarka Medicinskog fakulteta u Beogradu Marija Radovanović rekla je da je nije slomio otkaz, koji je dobila nakon ukazivanja na nepravilnosti na tom fakultetu, a na koje, kako tvrdi, nije reagovano po naredbi ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića. „Čast mi je što sam jedna od mnogih zaposlenih na univerzitetu koji su se suprotstavili ovom režimu i koji su zbog toga progonjeni. To nosim kao orden. Režim nam je odgovorio kroz pritiske i otkaze“, kazala je Radovanović. Optužila je vlast da organizuje sve napade koji se dešavaju nad studentima i drugim protivnicima režima, poručujući – „ruke su im krvave i značke su im krvave“, jer su uveli „princip nekažnjivosti napada na studente“. „Režim na nas šalje svoje barabe – sa uniformama i bez uniformi, sa suzavcima i bez suzavaca, sa propisanim naoružanjem i sa zabranjenim zvučnim naoružanjem“, kazala je Radovanović, navodeći primere posebno devojaka koje su pretučene i za koje je rekla da niko nije odgovarao.
Studentkinja Hristina sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kazala je da kada je tužilaštvo počelo da se približava visokoj korupciji i kada je postojala opasnost da stignu do vrha vlasti, doneti su takozvani „Mrdićevi zakoni“.
Bivši košarkaški reprezentativac Srbije Vladimir Štimac izjavio je da je prvi put na protestu od ukidanja „nezakonitih i sramnih mera“ zabrane prisustva javnim okupljanjima. „Mislili su da će nas zidovima i zabranama razdvojiti. Nisu znali da se ideja slobode ne može pritvoriti“, kazao je Štimac. Ocenio je da su pokušali da ih podele i posvađaju, ali da je studentski pokret je odgovorio jednistvom i istom željom za pravdom i istinom.
Advokat Stanko Fuštar rekao je u obraćanju, kako je naveo, voždu Karađorđu koji je pokrenuo Prvi srpski ustanak, da u Srbiji nema ropstva na papiru, „ali trpimo tamnovanje na svakom koraku“. „Da si danas živ, gledao bi čestiti vožde, kako nam biju decu koja traže pravdu. Umesto da ih slušaju, oni ih ućutkuju. Srbija je umorna od laži i nepravde, dok se nevini guraju u kazamate“, kazao je advokat. Prema njegovim rečima, Karađorđe je podigao ustanak za slobodu, zbog čega je upitao – da li je ovo Srbija zbog koje je ustao, dodajući da ipak ima još onih koji „ne pristaju na poniženje“ i da zbog toga Srbija danas „donosi presudu“.
