Mesec i po već zaposleni, odnosno njihovi izabrani lekari, bolovanja otvaraju elektronski. To pre svega znači da ne moraju da dostavljaju u firme odštampane potvrde o početku odsustva, kao ni doznake kada ga zaključe.
Uvodeći ovu digitalizaciju u zdravstvo, država je izračunala uštede. Poslodavce administrativna obrada bolovanja, prema računici nadležnih, košta od 750 miliona do 1,8 milijardi dinara. Same pacijente, s druge strane, svaki odlazak košta od 600 do 1.200 dinara.
Trebalo bi da je jedna od važnih prednosti novog sistema bolovanja manji broj poseta doktoru. Naime, dovoljno je otići kada bolest počne. I na završnu kontrolu, kada se bolovanje zaključuje. I bolesni radnici više ne moraju da se dovijaju ko će i kako da u firmu, u roku od tri dana, dostavi obaveštenje o početku bolovanja. Međutim, nije baš uvek tako.
Digitalizacijom otvaranja i zatvaranja bolovanja ukida se potreba za dostavljanjem papirnih dokumenata. Nadležni su kao prednosti za zdravstveni sistem naglašavali smanjenje administrativnog opterećenja, eliminaciju duplih unosa i smanjenje grešaka koje nastaju ručnim popunjavanjem. Poslodavci mogu elektronski da podnesu prigovor i zahtev. I lako mogu da prate podatke u vezi sa bolovanjem. Sprovodi se zahvaljući tome što je usvojen Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac”.
Mnogi su se već u prvim danima primene ovog sistema susreli sa preprekama. Na primer, pacijentkinji je bolovanje zaključeno još 27. januara, ali to nije i elektronski sprovedeno. Jedini način je da ponovo ide u dom zdravlja i traži da to učine jer u firmi nemaju način da joj zaključe bolovanje. Dešava se da prijava bolovanja stigne ranijem, ne sadašnjem poslodavcu. Konačno, sami lekari pogrešno ispunjavaju podatke, pa na primer, isti datum je i otvaranja i zatvaranja bolovanja, iako to nije bio slučaj. Pitanje je i da li su lekari prošli određene obuke pred uvođenje novog sistema.
