Iako šume predstavljaju naše utočište od zagađenja, vrelih leta i gradske vreve, ako želite da pobegnete od mikroplastike, one po svemu sudeći nisu najbolji izbor. To pokazuje nova studija sa Univerziteta u Lidsu i Oksforda: britanski naučnici pronašli su veće količine sitne plastike u ruralnim, šumovitim okruženjima nasuprot urbanizovanim lokacijama.
Autori studije su ponudili objašnjenje: drveće i ostala vegetacija hvataju čestice plastike iz atmosfere, doprinoseći njihovom nagomilavanju u šumovitim predelima. „Naše istraživanje otkriva da ruralna područja nisu nužno zaštićena od mikroplastike u vazduhu i ističe kako prirodni elementi, poput drveća, oblikuju obrasce zagađenja”, objasnio je dr Gbotemi Adediran. „Ovo pokazuje da taloženje mikroplastike ne zavisi samo od ljudskih aktivnosti, već i od faktora životne sredine, što je ključno za nadzor, kontrolu i suzbijanje ovog vida zagađenja.” Tokom tri meseca istraživanja, naučnici su merili dnevno taloženje mikroplastike i u šumovitim predelima detektovali čak 500 mikroskopskih čestica po kvadratnom metru. Ova stopa tzv. atmosferske depozicije skoro je duplo veća od one zabeležene u samom gradskom jezgru.
Nauci je još od ranije poznato da mikroplastika može da lebdi u vazduhu nedeljama. Njeno „prevozno sredstvo” su vrtložne vazdušne struje koje najmanje čestice nose i hiljadama kilometara pre nego što završe na zemlji.
U želji da ispitaju kako vremenski uslovi utiču na taloženje, tim naučnika je, u periodu od maja do jula 2023. godine na svakih dva-tri dana, uzorkovao i merio koncentracije sitne plastike. Za svoj eksperiment, izabrali su tri različite lokacije: centar Oksforda, predgrađe i Vajtam Vuds (Wytham Woods), drevnu park-šumu na severozapadu grada koja je u naučnim krugovima poznata kao „laboratorija na otvorenom” zbog decenija ekoloških istraživanja koja se tamo sprovode.
Suprotno očekivanjima, najveće ukupne količine mikroplastike izmerene su u šumi. Ovo ukazuje na to da lokalni meteorološki faktori, posebno brzina i pravac vetra, zajedno sa karakteristikama terena poput šumskog pokrivača, igraju ključnu ulogu u nakupljanju mikroplastike, piše u studiji.
Pomoću posebnog instrumenta visoke rezolucije, spektroskopa, autori istraživanja precizno su utvrdili itip materijala. Dok je u park-šumi većina pronađenih čestica bila polietilen-tereftalat (PET), koji se koristi u odeći i posudama za hranu, u predgrađu je dominirao polietilen (PE) od kojeg se proizvode plastične kese. Mikroplastično zagađenje u samom Oksfordu bilo je najraznovrsnije, odnosno bilo je zabeleženo najviše različitih tipova materijala. Ipak, posebno su se izdvojile čestice etilen-vinil-alkohola (EVOH), polimera koji se koristi u višeslojnim ambalažama za hranu, komponentama automobilskih sistema za gorivo i plastičnim folijama.
Naučnici su na ove tri lokacije pronašli 21 vrstu plastike što rasvetljava koliko je poreklo mikroplastičnog zagađenja kompleksno i raznovrsno. Iako je veličina mikroplastike varirala, i do 99% pronađenih čestica bilo je najmanjih dimenzija, nevidljivih ljudskom oku.
